Udahnite duboko i izdahnite sve strahove, brige i sva lutanja. Pristižete na pravo mesto, ono koje iz vas izvlači i najbolje i najgore i pokazuje vam šta sve možete biti, ali samo i jedino ukoliko ste spremni. Na šta, to ne znate dok ne kročite svojim evropskim stopalom na ostvo Mobi Dika.

Pripremiti se za ovo mesto u sred okeana – okruženo vodom, kitovima, džet setom i retko dobrim ljudima, nije lako. Neki prvi put lete, ostali prvi put vide mesto bez pučine, tačnije bez granica. Um biva otvoren za novo jer zna da drugog nema. Malo ostrvo poput Nentaketa od vas očekuje da vidite iza nevidljivog, jer je toliko malo da ga možete preći i proći za svega nekoliko sati, ukoliko idete kolima. Međutim, meštani su svesni zagađenja i većina vozi bicikl. Priča o pronalasku bicikla je priča o Nentaketu u malom.

Kada stignete, želite da što pre krenete da istražujete ovo nestvarno američko ostrvo u državi Masečusets. Da biste to mogli, potrebno je, ili da izvojite bezbroj sati hodanja, ili nekoliko vozeći bicikl – stoga odlučujete se na drugu opciju. Novi meštani ostrva, Evropljani sa Zapada, navikli da informacije nalaze na zvaničnim mestima, svoje prevozno sredstvo plate i do 300 dolara, i to polovni bajs. Mi, Istočnoevropski ljudi, znajući da se informacija krije u ljudima, ljude i pitamo.

Konverzacije sa Amerikancima su neverovatno lake, prvo vas pitaju kako ste, ali ne da biste im ispričali svoju „tešku priču“ već se tako pozdravljaju. Zapamtite, uvek odgovarate da ste dobro! Onda to i postanete nakon nekog vremena izgovarajući te čarobne reči poput fine, very well, good thank you.

Nakon toga sledi pitanje odakle ste, e sad, pazite dobro, oni ne žele, ponavljam oni ne žele da saznaju odakle ste da bi vas opljačkali ili nešto još gore, njih zaista zanima, čitajte zaista zanima, ko ste i šta vas je dovelo na Nentaket, ostrvo sadašnjosti i neophodne prisutnosti da biste mogli da plivate sa mnogo većim zverkama – kitovima, ajkulama, delfinima i milionerima. Oni su iskusni i znaju i žele da vide da li to možete.

Nakon nekog vremena provedenog u objašnjavanju šta je to Srbija i da to nije Sirija ili Sibir, vi upoznate slobodan duh ovdašnjih ljudi. Oni se ne plaše da ne znaju, da pogreše ili da vam sa ljubavlju pronađu čaj iz vaše zemlje, iako je on azijski. Ne, oni znaju da je svet veliki, da je Severna Amerika velika i da nema potrebe sve znati napamet, već da treba upoznavati svet postepeno, kao i ljude oko sebe. Zato je i tako interesantno upoznavati „glupe“ Amere, jer nisu oni glupi, oni su pametni – znaju šta treba da ne znaju.

Upoznajući lokalne meštane zbog potražnje bicikla, na kraju vam ga i daju – for free. Šta će njima, ima ih dvoje, a imaju tri bicikla – zašto jedan ne biste vozili vi?

I tako započinje vaš boravak tamo, gledajući u okean, prenosite sebe u bolje ja, naučite koje stvari treba ignorisati i osećate sreću jer niste u svemu – dopuštate da vas događaji i ljudi koji nisu vaši zaobiđu. Plivajući sa krupnim ribama, naučite da ste to uvek mogli, samo niste znali.

Nentaket je mesto vrlo vrednih i aktivnih ljudi, tamo nema povlašćenih – ostrvo mora biti lepo, a da bi bilo takvo, treba počistiti svoje dvorište i svoju negativnost. Od Amerikanaca sam naučila da je nekulturno biti negativan i da ne smemo biti sarkastični ili zluradi i ponositi se time. Kao što smo naučili da ujutru operemo zube i ne širimo miomirise, tako u Americi naučite da ne servirate ljudima svoje probleme i nedaće. Kakva sjajna lekcija! Zbog svega navedenog, njihove ulice su čiste, prepune cveća i okružene prirodom. Kuće su im okrečene, velike i prostrane, jer oni žele da vas pozovu da sa njima delite njihovu sreću. Toliko su otvoreni da ne zaključavaju vrata od kuće ili kola. A i zašto bi kada svi imaju u glavi, a samim tim i u svojoj kući?

Takvi ljudi su na Nentaketu, oni koji prođu sve i svašta i shvate da je ono za čim su uvek čeznuli mir. Tamo ga i dobijete, ali samo ako ste spremni. U protivnom, ovo mesto ume da vam bude tesno i malo, ljudi prosti, i imate osećaj da ste na zatvorenom ostrvu i da se svi smeju bez smisla i reda. Svako ima svoju perspektivu. I moja je bila u nekom trenutku takva, jer je ovo ostrvo naše ogledalo. Ono vas zatvori da bi vas otvorilo. Njega ne biraju svi, njega biraju iskusni.

Ono što je Čehov opisivao kao letnjikovac, to je postao Nentaket u modernom svetu. Sa nekoliko predivnih plaža poput Madaketa, Džetis, Sisko, Surfsajd ovo ostrvo je ubraja u top deset destinacija na kojima su najlepši zalasci sunca. Neretko, nebo pravi žurku, uključujući vas u nju tako što vam dozvoljava da stavite peškir na plažu i samo uživate u neverovatnim bojama, pre svega, ljubičastoj i narandžastoj, bojom koja vam utiče na dve čakre – intelekti i volju i snagu. Nakon te neverovatne univerzumske predstave, ulazite u okean, a tamo vas čekaju svetleće biljke i zato nikada ne osećate da ne vidite ljude sa kojima se kupate, svetlost je uvek na njihovim licima. Ljudi se raspoznaju. Zbog neverovatne istovremene brzine i sporosti, vi naučite da širite granice, tako što svako dobije porciju onoga što mu treba. Tamo se sve dešava odjednom, tokom letnjih meseci, juna, jula i avgusta i tada što uradite, uradili ste. Svi ožive, studenti dolaze da rade, poslodavci žele da im biznis cveta, dok su ostali meseci hladniji i dosta sporiji.

Kao što ste zaključili, Nentaket nije obično ostrvo, tako da nemojte očekivati da za njega ponesete samo letnje stvari. Obavezno ponesite i koji džemper, vodootpornu obuću, zimsku jaknu i kabanicu i nikako ne zaboravite da ponesete spremnost da se ludo zaljubite, ili odljubite od ljudi i stvari koje vas sputavaju. Budite otvoreni za upoznavanje drugih ljudi, kultura i nacija, ali i sebe. Ako želite da naučite neki jezik pored engleskog i to možete! Tamo ima dosta ljudi iz Brazila, Istočne Evrope, Francuske, ma svi su odnekle došli da bi došli sebi. Od Jamajčana ćete naučiti broken English, just to heal yourself, a od sebe da se resetujete i započnete novi program, bilo na Nentaketu, bilo po dolasku u zemlju iz koje ste krenuli.

Tekst je objavljen u magazinu Original.