Kupila sam rozekvarc kristal čija se moć očitava kroz dolazak ljubavi u naš život, međutim, umesto zapaljenog srca – desilo mi se zapaljenje bubrega. Kada god mi stiže nova informacija o mom budućem životu, sva se zapalim. Moja energetska psihopraktičarka mi govori kako su bubrezi povezani sa ogromnim strahovima koje imamo prema životu. Hm, a ja sam smatrala da se ničega ne bojim.

Uvek sam nekako lebdela i nije mi bilo jasno zašto me ljudi doživljavaju hrabrom osobom, govorim svom prijatelju.

Sada znam da sam zato imala potrebu da se selim, jer mi je isključivo zemaljski život bio toliko nezamisliv, da sam odletela u srce, grlenu i agja čakru.

Spuštanje na zemlju je stravično, osetila sam prstićima.

Međutim, došlo je vreme za to.

U Vijetnamu su se ove godine okupile cure, nekoliko Hrvatica i par Srpkinja da sumiraju stvarnost dating scene u Sajgonu. Sajgon je ogroman grad, veći i od čitave Srbije, međutim expat zajednica je malena, nešto oko deset hiljada ljudi. Pre nego što se Vijetnam zatvorio, u zraku je bilo zaljubljivanje, međutim sada više živimo u nekom malom selu. A u selu se priča.

Nikada nisam živela na selu, niti sam imala nekoga ko je tamo živeo, dok mi se baka Ruža nije preselila iz grada u selo. Ne da bi imala baštu ili životinje, već da bi tamo, eto tako, živela. Neobična žena, a kako sve više razmišljam o tom njenom potezu – shvatam, ja sam ona. Život mi postane pretežak i nešto najlepše što mogu da učinim za sebe je da odem negde gde me niko ne zna i gde nemam nijedno sećanje.

Sve ono što je nekada bilo logično, sada postaje suvislo. Zemlja je svuda, samo ukoliko dovoljno u njoj živimo.

Dečko sa kojim sam se viđala u našem malenom selu, poreklom iz Nemačke, a svako ko je imao Nemca za partnera, zna šta to znači, shvatila sam da je ne samo nepoetičan, već i sex addict. Uh, gde me nađe. Da je stigao nekoliko života ranije, možda bih i imala šta da mu ponudim, ali sada… Najveći izvor sreće mi je čaj od đumbira sa malo kurkume i limete. Iako nisam odmah razumela otkud on u mom životu, sada znam da mi je toliko falio element zemlje, da mi se tako očitao.

Naša zajednica priča, a svako koga sada vidimo znamo iz nekog scenarija. Mi se samo prepoznajemo. Ma, nije ni to važno – nego hajde da je glas koji kruži oko nekoga dobar, uzbudljiv i prigodan ovim tropskim vrućinama, već sve nešto mlako i odviše realistično.

– Koliko mi nedostaju balkanski tipovi, govori nam jedna od cura.

Ne razumem i razumem u isto vreme. Nema tog momka iz Srbije sa kojim sam se viđala da me nije ubrzo pitao sa koliko sam se likova viđala pre njega.

– Darling, zar ne znaš da se bilo koji svetski jezik uči najbolje na jastuku – rekla sam jednom od njih.

Želela sam da unesem drugačiji kvalitet u odnos, ali mu nije bilo smešno, jer je i dalje želeo da zna udvarače i ljubavnike, pohvalivši se da je njegov bio sveden na mnogo manje od deset. Ja sam mu došla kao odličan pet. Oh, kada su muškarci počeli time da se hvale, okej, nisam dugo bila u Srbiji, ali to mi je bilo romantično. Možda se sredina menja.

Međutim, svako kome su brojevi najbitnija stvar na svetu, bilo oni vezani za krevet ili račun u banci, ja mu ne otvaram svoju dušu. Ne možemo da pričamo o potrebama duše, svodeći ih na materijalizam.

– Ja sam romantink, darling, mogu ti samo reći koliko sam pesama napisala.

Toliko da sam napravila zbirku koja se zove Mulj i mleko i izlazi ove godine. Ljubav je za mene upravo to.

– Možda zato i ne znam kako da raskinem sa nekim, govorim curama. Vidim romantiku u svim ljudima, bez obzira na to što oni možda jesu u datom trenutku. Valjda u svakome sagledam pun potencijal i bude mi žao da nekoga samo tako ostavim, dok taj ne shvati šta sve leži u njemu. I kada razumem da sam učinila sve, onda se ili okrenem i odem, ili se pomolim da me ostave.

A možda se i bojiš da saznaš da možeš da živiš srećno i bez onog the one, rekao bi mi najbolji drug.

Nekim ljudima u ovom životu lekcije ne dolaze kroz veze, već kroz postepeno spuštanje na zemlju.

Jeste da sam naručila kristal za ljubav, ali sam kristalno jasno razumela da više nema odletanja od sopstvenog života, te da baklju prosvetitelja predajem dalje. To što umem da se katapultiram iz prve tri čakre, ne znači da to i treba da radim. Bubrezi su me upozorili – kada jednom postaneš superheroj, onda voliš sve oko sebe i ne bežiš od bola. Samo kroz bol, darling. To znači i da sve možeš izgubiti, te cherish everything life sends to you. Everything can change in a blink of an eye, rekao je Buda. Čovek koji se ničega ne boji jeste čovek koji nema šta da izgubi. Ali ako nemamo šta da izgubimo, imamo li ljubavi i radosti u životu?

– Žao mi je, ali ja nisam nikakav zavisnik, saopštila sam Zapadnoj Nemačkoj.
– You probably don’t want to hug me as a way of saying goodbuy.

Ostavljam i grlim, da baš o tome se radi.

I naravno ne prestajem da pišem pesme.