Are you sure you wanna exist?

Kada nam je ralnost suviše realna, ova masterašica životnih zavrzlama, sebi predlaže da hakuje sopstveni život. Da uđe u srž toga što zovemo realnost, potom obriše sve sa hard diska, i unese malo softverskih alata – koktela, igre, avanture, egzotičnih mesta. Ili šta god za nas predstavlja soft skill. Do you want to save changes? Yes, please.

Obrisati sve programe koji nas zadržavaju i ući u nepresušno polje praznog diska. Mmmm, koliko to dobro zvuči. Prazan disk. Krenuti sve ispočetka na starom kompjuteru. Program tvog kompjutera. DElate. Već zvuči kao neka kafa iz Nju Delhija. Kažem to programerima, na šta oni samo osete onu indijsku vrućinu kako im prolazi kroz telo. I isprave me u DElete. Može i to, kažem im. Čime idemo do tamo?

Iskreno ne verujem programerima kada kažu da je sve nestalo. Što bih onda sve obrisala? 🙂 Mora negde da nestane, pitam ih ja. Kako mislite sve je obrisano, a meni kompjuter i dalje trokira kao da je pun? Zašto onda ne radi kao nov? Oni na to kažu nešto poput bla bla, truć truć. Razumemo se nimalo. Pa ja onda sebi dam definiciju toga što se desilo. Da pojasnim sebe sebi.

Sva znanja su i dalje na tom kompjuteru, samo su malo otišla. Ko zna gde. Možda u etar. Možda u nas. Ali ono što je bitno, sa starim znanjima, krećemo da punimo novi hard disk. Da skladištimo buduće ja na iskusniji način. I da ovaj put ubacimo malo više softverskih nijansi.

Da počnemo ispočetka stari život. Ili da se ponovo zaljubimo u svoj kompjuter. On to zaslužuje. Podržavao nas je toliko dugo. Sada ćemo i mi njega, puneći ga stvarima koje su mu potrebne.

Jer na kraju krajeva, mi smo ti koji skladištimo stvari u sebi. Zašto onda ne bismo izabrali one najbolje za nas? Život kakav želimo da živimo. Partnera kakvog želimo da volimo. Zemlju u kojoj bismo rado hodali bosi. Hranu koja nas hrani. Posao koji nas ispunjava.

Ako smatrate da je prekasno za to, da ste odviše u kreditima, vezama i poslovima, samo sve obrišite. Odjednom. Nema više ničega. Popijte DElate pa pređite u DElete. I odlepršajte u nove svetove. A ako vam je nešto značilo iz prethodnih, samo to ponovo skinite sa sebe u sebe. Ili sa drugih u sebe. Zvuči erotično. Pa zato što jeste.

Kada krenemo ponovo ka sebi, to ja će nam izaći u susret. A izaći će i mnoge druge stvari i stvarčice. I sve će ponovo biti erotično i egzotično. Jer smo opet zaljubljeni u svoj život.

Da l’ je programer voćka čudnovata, ili ne, nije važno. Svako ima svoju istinu. Pustite te logističare da sebi objašnjavaju svet u definiciji koja njih loži. A mi ćemo sebi da pojasnimo u uverenju koje nas uzbuđuje.

Pre ili kasnije, svi ćemo završiti na nekom otpadu. I nijedna definicija neće biti važna. Ali biće važni ljudi koji budu otvarali naše hard i soft diskove. Jer će njima ostati naši tragovi. Pa zato, gledajmo da ne budu prepuni. I da ne zagađuju okolinu. Sve ostalo je manje važno.

Grlim vas. Programerski ludo.