Na krilima ekstaze svakodnevice

Gužva je u saobraćaju, a ja osećam njegovo prisustvo na sebi, iako me ne dodiruje. Još. Vrelo je leto i momenat kada svi napuštaju Beograd, dok mi ostajemo da nas sparina spoji. Možda baš neprimetno hvatajući trenutak između nastajanja i nestajanja.

Ta famozna gužva u saobraćaju, ume da bude jako poetična, ako joj dodamo tajni sastojak, lepotu življenja. Dobijamo dejt u dejtu, a sa njim i neočekivanu spontanost. Zajedno komentarišemo svet van nas. Kako to spaja. I čudimo se čudu, ni ne primećujući da se jedan svet rađa, dok se drugi prestrojava.

Milionski sudari svetova i atoma su nas doveli do te ogromne gužve u Beogradu, gradu koji nas istovremeno diže i spušta, ubrzava i usporava, voli i ne podnosi. Ceo život satkan u trenutku. U redu. U prevozu. Za iskusne igrače. I za one koje voooole igru. Najvažniji atribut.

A kada se nađemo u tom momentu kontinuma života, ni ne shvatajući da se u njemu stvara novi, u toj nanosekundi dok se vozilo ne kreće, a ruke dodiruju, dešava se čudo, ako otvorimo dušu za bezbroj mogućnosti. Dobili smo onu sedmicu na lotou. Sirene pršte sa svih strana, ovekovečujući našu dobit. I sva kola žele da prođu pored naših. Da nas preteknu ili zaobiđu.

Zbog toga ne treba nigde da otputujemo, dok god imamo svest da svakim danom sve više odlazimo. Magično – patetično. To je taj bluz vrelog jula.

Playlista je velika da bih sve emocije prenela u tekst, a mi tako naivni i ponovo rođeni u svakoj novoj sekundi. Iznova i iznova. U koloni. Za neki lepši svet. Za neki sudar svetova. Na putu za randevu. A između, dešava se lepota i ostvaruje se cilj ka kome idemo. Dok mi to ne znamo. Sve dok ne krene naša pesma.

Istina je uvek na površini. I zato ne moramo nekoga pitati kakav ti je život, dovoljno je da pogledamo jedan njegov dan. Sudar svetova. I raspršavanje uverenja.

Poetično. Magično. Egzotično. Ekstazično.

Ljubim vas, mili moji. Na krilima ekstaze.