Otvorila je svoje srce nebesima, utišala um i čekala.

Probudila se, te počela da vrišti dok ju je jeza prolazila.

Devet meseci je sebe porađala, sada joj je bilo jasno. Istina je nemilosrdna za naše iluzije. Ili se razbijete vi ili one. Nema između. Sada joj je bilo očito zašto je videla jedan od svojih prethodnih života i devojčicu koju su sa dvanaest godina udali u Indiji. Nit je povezivala misao koja se bila prekinula, dok je bila žalila za svojom neostvarenom slobodom. Verovala je da joj je život protraćen na porodicu i zarekla se da će jednom učiti i biti slobodna. Sebe je bila povezala sa pticom, kako bi jasno slala poruku budućem ja, kada za poruku dođe vreme.

Danas joj daruju ove simbole na sve strane – znakovi su svuda, ali ne znamo kako da ih čitamo. Prošli životi nam šapuću koja je naša svrha. Iako smo ponekad blagosloveni da je spoznamo na svesnom nivou, ne znači da ćemo je i prevesti u naša jedra. Tako je lako zaboraviti… Isto kao i san.

Ciklus je završen i poruka je shvaćena, ali ja i dalje želim da živim. Kada bih samo mogla da u ovom životu živim i naredni, kada sam se već setila i spoznala.

Između vizija i misija, srce me je bolelo, ruka trnula. Đavo najjače udara kada je jedna noga u noći, druga u danu, rekao je Pavić. Prvi put sam mislila da umirem i znala sam zašto sam živela, te se mirno pozdravila sa svima i poslala ljubav. Međutim, drugi put sam shvatila da nije vreme za pozdravljanje, ne sad, ne kada sam se setila. Kada bih mogla da biram, sada bih presložila prioritete. Imam li dozvolu za to?

Bog nam na naša pitanja uvek odgovara. Međutim, tajna je prepoznati da li čujemo odgovor od sebe ili Univerzuma. Učinilo mi se da sam čula odgovor Života. Postavila sam prioritete i već sutra morala da ih promenim. Život mi je jasno pokazao, da se mala opet zaigrala plaštom iluzija.

Vezujem se. Odvezujem se. Vezujem se. Odvezujem se. Vezujem se. Odvezujem se.

Dobro je pa verujem u misticizam, inače bih bila slomljeno biće u sekundi. Nije porođaj lak, kada rađaš sebe.

Što je gustina informacije obimnija, vreme za njeno varenje je najvažnije. Zato možda nije dobro promeniti se preko noći, ko još može svariti sebe u potpunosti tako brzo? I Isusu Hristu je bilo potrebno četrdeset dana u pustinji, Budi meseci pod drvetom, a Rumiju, godine sa Šemsom. Ekart Tol je mesece proveo na klupi kao prosjak, ali o tome mi niko nije pričao…

Prosvetljenje nam se svima dešava u svakoj sekundi, osećaju naše pore, zna naše srce, telo to iznosi.

Ako nismo sigurni da su nam ljubav, istina i prosvetljenje cilj, ispričajmo svoju priču milion puta, dok ne bude od sveta, a ne samo od nas. Sve naše patnje su od sveta, ne zaboravimo to. Presložimo svoje prioritete i zapitajmo se imamo li dopuštenje da se približimo onome što već znamo.

Iako odgovor dolazi kao oluja, vreme je da je zavolimo. Ukoliko se ne spojimo sa virom, izviriti nećemo.

Znam, znam – ima i drugih života, ali je čar da se setimo dok smo živi.