Dobrodošli u moj razgovor sa Jelenom Vukomanović, na temu kreacije, života koji živimo i mentalnog zdravlja za koji smo odgovorni.

Da li je  floskula radi i budi (živi) ono što voliš? 

Jeste, to je floskula, zato što nam je radi, te budi donelo dosta pometnji u životu.

Pre bih rekla budi i otkrij ko si, šta te raduje i zbog čega jedva čekaš da ustaneš, te će rad koji nas oplemenjuje, prirodno proizaći iz onoga što jesmo.

Zato je važno da znamo da otkrivanje ko smo uključuje izbore, greške i nalaženje pravih odgovora.

Kada prestanemo da se bojimo greške, tada shvatamo da su nam one najviše pomogle da saznamo šta želimo.

Ko je onaj koji radi i živi ono što voli?

To je čovek koji je je spreman da upozna sebe i skine mnogobrojne slojeve sa sebe.

Sklonimo višak, da bismo imali više – ljubavi, vremena, lepote, obilja.

Da bi čovek bio spreman da upozna sebe, vrlo često pre toga sledi pad. Tek kada se razočaramo, kada shvatimo da smo verovali u iluziju, kada nas život zaboli, kada se dese događaji, mi tada imamo priliku da to što nam je naišlo, pretočimo u novu svesnost. Osećaj tuge i bola, besa ili frustracije, nemoći i uznemirenosti, ne treba preskočiti jer su to božanstveni pozivi da postanemo nove ličnosti, koje u svoj život unose više boja i smeha.

Kada jednom padnemo na kolena i sa tih kolena se podignemo, svaki sledeći put kada nas život pozove na novu svesnost, ako smo naučili da je život igra, moći ćemo da kreiramo umetnost iz svega što nam se dešava.

Zato, čovek koji živi ono što voli i radi ono što voli, zna da je zbog svega što ima blagosloven, i da je ono gde se nalazi samo pokazatelj prethodnih odluka. Ukoliko nam se ovaj trenutak ne dopada, imamo priliku da kreiramo nove izbore i da drugačiju budućnost pozovemo u sadašnjost.

Kako se to radi, učimo u šestomesečnom programu Glasnog i Krasnog Življenja.

Gde je izvor kreativnosti i kako ga održavati? 

Ne postoji jedan izvor kreativnosti, kome se možemo približiti i sa njega uzimati.

Kreativnost je pre svega strujanje, i ona nas poziva da se damo, pre nego da uzmemo.

Kroz davanje, posvećenost, uron i ljubav, mi činjenjem već dobijamo. To što dobijamo davanjem, mnogo je veće od bilo koje nagrade, novca ili zasluge.

Mi smo deo magije i blagosloveni smo i samo da budemo pozvani da budemo deo nje.

Rekla bih da se kreativnost ne održava, već neguje. Ona je ženska energija, koja budi, voli, miluje, isceljuje, daruje i takav pristup želi da i mi imamo ka životu. Ono što u nas ulazi, treba iz nas i da izlazi.

Kako da znamo šta je naša strast/ono za čim žudimo? 

Čoveku koji voli život i koji je spreman da bude hrabar, srčan i duševan, otkrivaju se želje. Međutim, ljudi neretko mešaju želje koje dolaze iz uma, sa željama koje dolaze iz duše.

Kako da znamo razliku?

Ukoliko nam se desilo da stremimo ka nečemu, radimo, znojimo se, te kada to ostvarimo, osetimo prazninu, znači da je želja došla iz uma. 

Kada želja dolazi iz srca, mi smo srećni na svakom koraku i ostvarenje želje, deo je puta. Na putu srca i duše, nema odricanja, ili nam se bar čini da je tako, jer je svaki trenutak već ostvarena želja i žudnja.

Strast se vežba na malim koracima. Počnimo od toga šta nam se jede, miriše, gleda. Zatim kada znamo šta zaista volimo i šta nam prija, možemo početi da osećamo gde bismo voleli da živimo, sa kim i kako. 

Što više ljubavi imamo u danu, sve manje ćemo moći da radimo ono za čim nemamo žudnju. To je prirodno.

Kako da istrajemo u našim idejama i ciljevima? 

Kada su naše želje naše, tu nema istrajavanja, ima samo podsećanja na sopstveni put i poziv.

Istrajavamo u svemu što smatramo da bi bilo dobro za nas. Pojmovi treba, bilo bi lepo ili moram, su pojmovi glave koja živi za tamo neki dan. Međutim, tamo neki dan nije dan u nedelji, kalendaru ili godini. 

Kada bismo zaista počeli da razmišljamo o sada, pitanje je da li bismo to sada živeli. 

Ukoliko smo zaista spremni da budemo ono što jesmo i živimo ono za šta smo stvoreni, može se dogoditi da će biti potrebno da se određene stvari ili ljudi promene. Zato je čovek koji se ne plaši fluktuacije života, sposoban da koliko kod put bio dug, da njime i korača.

Predstavi nam svoj program Glasnog i Krasnog življenja.

Ah… Hvala na ovom pitanju. Program Glasnog i Krasnog Življenja je program za sve one sa knedlom u grlu, koji žele da govore, pevaju, vrište, stvaraju. Program je za one koji su spremni da krenu na put buđenja, radosti, obilja i kreacije. Zašto kažem spremni? Zato što se na tom putu dešavaju promene. Promena u nama samima, pokrenuće nas, kao i svet oko nas. Bićemo ono što smo znali da jesmo, ali nismo sebi dali dozvolu za to. Kreiraćemo ono što nas je dugo čekalo. Volećemo i biti radosni i sve više nalikovati na život. 

To znači da ćemo otpustiti slike o nama samima, menjajući percepciju života i šireći poglede. Svet će postati naš – a kada je svet naš, to znači da smo deo njega i da ga stvaramo, isto onoliko koliko i on nas. U prevodu, prestajemo da budemo žrtve i drugačiju svesnost pretvaramo u umetnost.

Zašto krasno, a ne samo glasno? Zato što je cilj da svoje otvaranje pretvorimo u poeziju življenja i da sebe i svoje stvaralaštvo približimo svetu na način da nas svet zagrli. To je važno, kako ne bismo otišli u drugu krajnost, u kome smo nerazumljivi i samim tim odsečeni.

Program je onlajn, i traje šest meseci, i čim uplatiš program, dobijaš pristup, kao i sve ono što ide uz njega. 

Dok će mnogi ići na odmore, mi ćemo ići u središte srca i duše, učeći da sve ono što pustimo – zavolimo, pretočimo, te naučimo kako da živimo krasno svoju umetnost i kreaciju. 

Koliko je važna sfera posla za mentalno zdravlje? Koliko je važan dobar odabir profesije, kako bi postigli sveopštu ispunjenost?

Pojam dobar je relativan za sve nas.

Zato želim da biramo ono što nas čini srećnim, kako ne bismo morali da živimo za sutra.

Za mene se mentalno zdravlje ne nalazi samo u glavi, već i u srcu, duši i telu. Tek kada smo ispunjeni što se naše telo nalazi na poslu, tada nam je i mentalni deo otvoren, kada nam je mentalni deo otvoren, tada nam je i srce protočno, a kada nam je srce protočno, duša nas usmerava.

Ukoliko jedno od toga izostane, to je u redu, privremeno. Međutim, ukoliko istrajavamo, polako će izostati i drugi delovi, a zatim ćemo se probuditi sa kolenima na zemlji. Što je sjajno – jer se tada možemo zaista zapitati ko jesmo i šta želimo?

Kako da probudiimo kreativnost koju je zagrlila monotonija?

Divno pitanje i dala bih predlog da se probudimo pola sata ranije, a potom da popijemo božanstven čaj – nešto što do tada nismo pili. Zatim da na parčetu papira zapišemo nekoliko misli, nešto što nam se dopada ili što će nas radovati u toku dana.

Nakon toga, možemo obući tu neku stvarčicu koju čuvamo za specijalne prilike, jer to što smo se probudili, fakat je specijalna prilika.

Na putu do fakulteta ili posla, predlažem da nekome uputimo kompliment i usput kupimo narcise ili lale. Neka nas cveće podseća da je Bog stvorio i poeziju, a ne samo kompjutere.

Kada uhvatimo sebe u brizi, pogledajmo u cveće ili divnu odoru koju smo obukli.

Pozovimo nekoga koga volimo, a koga nismo dugo čuli.

Zapišimo šta nam se sve lepo izdešavalo taj dan i osetimo da li se razlikovao od drugih.