Nešto najneobičnije što u životu možemo da poželimo jeste magija svakodnevnog, iznutra kreiranog, običnog života. Življenje sopstvenog sna u okvirima Života koji nas je pozvao na lepotu i odgovornost kreiranu specifično za nas. Koračajući sopstvenom stazom, bez uslovljenosti i kontrastriranja nas u odnosu na naše ili nas u odnosu na druge.

Sve više razmišljam o svojim željama i shvatam koliko su one jednostavne i koliko im za sreću malo triba. Možda sam živela toliko intenzivno kako bih sagorela sve iluzije o tome šta dobar život predstavlja, a možda da bih, kada ostarim, mogla da pijem svoj čaj u najzabačenijem delu zemlje, znajući da je i to radost i da se, naizgled, i nečinjenjem, može živeti ispunjeno i svrsishodno.

I zato je idealno vreme da se zapitamo bez čega zaista ne možemo? Ali i kome je trenutno teže – svetu bez nas ili nama bez sveta? Kada uđemo u sopstvenu dubinu, i u dubinu pitanja koja nas intrigiraju u danima tišine, verujem da ćemo doći do jedinstvenih, ali i vrlo očitih odgovora. A za mene su oni toliko očiti da su i pitanja postala prirodna, bez forme ili pridavanja epiteta – sama iskaču i postavljaju se pred mene, ne dozvoljavajući da ih zaobiđem.

Kada prihvatimo da pitanja nigde neće otići, jer ni mi nemamo gde evo jednog trika da saznate istinu o svojim odgovorima. Ustanite iz svog divnog kreveta i stojite jedan minut, a zatim tri puta izgovorite da, da, da. Vaše telo bi trebalo da krene napred. Zatim naglas izgovorite ne, ne, ne i vaše telo bi trebalo da krene unatrag. Ukoliko ste to osetili, znači da ste spoznali mehanizam. Ako niste sigurni da vam se telo pomeralo, popijte malo vode i probajte još jednom.

Nakon toga – postavite sebi pitanja krucijalna za vas i vaš život. I proverite jesu li zaista toliko važna. Ili ste sebe ubedili da jesu. Mene su moji odgovori nasmejali, ali i raznežili. Na jedno, naizgled očigledno pitanje, dobila sam neočekivan odgovor i zato sam rešila da raspišem važnost sagledavanja odgovora na dobro postavljena pitanja.

Ko zapravo želi u našoj glavi i šta čini dobar život, iako se ta pitanja svuda provlače, nisam sigurna da znamo koji su odgovori za nas istiniti. Što znači da je došlo vreme da saznamo. A potom, kada dobijemo tako jake i moguće iznenađujuće odgovore, mislim da je na redu da napravimo sleepytime moon milk i da uz neke homemade veganske poslastice raspišemo sve upitanosti i preslatke, autentične odgovore na njih.

sleepytime moon milk:
-kokosovo mleko
-sirov kakao
-tahini
-bademov puter
-cimet
-đumbir
-ašvaganda
-akai
-voda

Sve sastojke staviti u neku divnu džezvu, i polako, sa ljubavlju mešati. Potom dodati ili oduzeti po želji nešto od začina ili putera. Ukloniti sve brige. Nakon toga miks miks u blenderu, da se razbiju sve naše iluzije. I eto jednog divnog kokoćina pred san iz koga se treba probuditi. Nakon što sebi poklonimo istinu o sebi, recept možemo poslužiti sebi i onima koji su sa nama.

Ispijajući kokoćino, i gorki odgovori mogu postati slatki. Što da ne? Što da da? Jer nam se može. Jer nam se hoće. Jer nam se neće. Jer nam se voli. Dakako i svakako. SADA, nego kako.