Kako se prilazi sreći?

I’m living in a kind of daydream,
I’m happy as a king,
and Foolish though it may seem,
to me that’s everything.

Razmišljam o ovim rečima i tajnama radosti duži period. I ne pišem, čini mi se kada misao o znanju stavim na papir, sreća će nestati. Kako detinjasto od mene, jer nisam je ja ni pronašla, zato ne mogu ni da je izgubim. Radost je nešto što dobijamo od Života.

Sve više uviđam da se sreći ne može prići, jer nas ona obuzme čitave. Zagrli nas i sve one naše delove koje više nemamo za zalečiti. Ona je kao i milost. Potrebno je da je budemo dostojni, o tome mi niko nije pričao. Da bismo bili neprestano radosni, dostojni radosti shall we become?

Jedno jutro dok sam živela u Novom Sadu, a odmore provodila u Kragujevcu, da, da, zvuči kao francuski campagne – a što i da ne bude :), šetala sam Šumaricama i molila se Bogu da mi oduzme sve što je potrebno da nestane. Bože, uzmi sve što me sprečava da volim svet, ponavljala sam jedno hladno jutro kada nikoga nije bilo u šetnji.

I sada me ove reči nagone na suze, ali ne zato što stvari jesu nestale, već zato što sam ja postala promenjen čovek.

Duša je promenila sastav, znala sam kada mi je prijateljica govorila šta bi trebalo da ponesem za Vijetnam.

Oh, pa ja ne pušim više.
Oh, pa ja ne jedem šećer.
Oh, pa ja ne pijem alkohol.
Oh, pa ja…

Uh… Oh… Ah… To su uzdasi pređenog puta.

Zato me oduševljavaju ljudi koji prolaze i prelaze svoje uzdahe. Interesuje me Živ čovek, ne savršenstvo. Obožavam kada sretnem nekoga ko se trudi da bude dostojan sreće, čak i kada život i pogled, skučeni su nam.

Zato više ne razmišljam o dobrom i lošem kod ljudi, najvažniji kvalitet mi je da čovek bude blizak sa Božjim i ljudskim. Jer kada je osoba bliska sa Životom, onda i ja mogu biti bliska sa njim ili njom.

I iako ne znam univerzalan recept za prilazak sreći, ono što znam da je potrebno za neprolaznu radost, radost koja iz nas isijava neprestano, jesu igra i molitva. Spoznaja o Univerzumu. Zakonima. Akciji. Reakciji. Radost je posledica tih otkrovenja. Šta činiti. Šta ne. Kada. Kako. Sa kim. Gde. Zašto.

Ah, a ja, ja i dalje šetam. Sada ulicama Sajgona, okružena džunglom i tropskim vazduhom. Međutim, i dalje se molim. Doduše, malo drugačije.

Bože, daj mi sve što treba da uđe u moj život. Verujem ti. Volim te. Učini me dostojnom Ljubavi Tvoje.