Pored brojnih izazova koje je sa sobom donela, pandemija koronavirusa naučila nas je i brojnim lekcijama, poput važnosti mentalnog zdravlja. Suočeni sa teškom situacijom, mnogi od nas osetili su da je njihovo blagostanje narušeno, progovorili o tome i obratili se stručnjacima za pomoć. Na taj način se srušio veo stigme koji je obavijao temu mentalnog zdravlja. Zahvaljujući tome, danas sve češće nailazimo na temu brige o mentalnom zdravlju. U nastavku, predstavićemo vam šta je terapija pisanjem, kao jedan od načina za brigu o sopstvenom blagostanju.
KAKO JE NASTALA?
Terapija pisanjem je vrsta ekspresivne terapije, čiji je cilj da, kroz kreativni proces, poboljšamo svoje mentalno i emotivno stanje. Ova vrsta terapije počela se koristiti u Sjedinjenim Američkim Državama sredinom prošlog veka. Pionirom istraživanja terapijskog dejstva pisanja smatra se Džejms Penbejker.
Terapija pisanjem može se sprovoditi na predlog i uz učešće psihoterapeuta, a može biti i samomotivisana. Osoba je može praktikovati i sama. Istraživanja Penbejkera pokazala su da su ljudi, koji su tri dana za radom proveli po 20 minuta pišući o svojom najintimnijim emocijama i traumama, posle ove terapije bili značajno boljeg psihofizičkog stanja od kontrolne grupe koja je pisala o manje bitnim temama.
KOJE SVE VRSTE POSTOJE?
Postoji više tipova terapije pisanjem: narativna terapija, terapijski dnevnik, fokusirano pisanje i pisanje pesme.
Kod narativne terapije, klijent i terapeut prepričavaju traumatičnu ili problematičnu priču iz klijentovog života. Izbacuju iz nje pretpostavke i menjaju kontekst koji im je klijent ranije dao. Na ovaj način, osoba ima mogućnost da sagleda svoj problem na objektivniji način.
Vođenje terapijskog dnevnika predstavlja kombinaciju terapije pisanjem i biblioterapije. Terapijski dnevnici sadrže edukativne tekstove, koji pomažu pacijentima da sagledaju svoja iskustva na drugačiji način.
Terapija fokusiranim pisanjem sprovodi se uz pomoć radnih listova. Njihov cilj je da edukuju osobu i usmere njeno pisano izražavanje emocija i misli na način koji joj omogućava da sagleda problem iz drugačijeg ugla.
Pisanje pesama se takođe koristi u terapeutske svrhe jer aktivira delove mozga zadužene za procesuiranje osećanja. Na ovaj način osoba ima mogućnost da otkrije osećanja, sećanja i misli koje je potisnulo, a koje bi inače teško evocirala.
TERAPIJA PISANJEM POBOLJŠAVA ZDRAVLJE
Istraživanja su pokazala da terapija pisanjem ima blagotvoran uticaj na imuni sistem. Smanjuje broj poseta lekaru, umanjuje stres, doprinosi snižavanju krvnog pritiska. Takođe i poboljšava funkcije jetre, jača pamćenje, umanjuje simptome depresije. Poboljšava uspeh na poslu i u školi.
Najčešće se koristi za prevazilaženje posttraumatskog stresnog poremećaja, anksioznosti, depresije i tuge zbog gubitka voljene osobe. Zbog brojnih pozitivnih efekata, stručnjaci savetuju primenjivanje ove vrste terapije i osobama dobrog mentalnog zdravlja. Terapija pisanjem je korisna kada su pod stresom, imaju previše obaveza ili jednostavno imaju potrebu da sagledaju svoja osećanja iz drugačijeg ugla.
PET VEŽBI PISANJA
Ukoliko odlučite da isprobate delotvornost terapije pisanjem, nudimo vam pet vežbi pisanja:
Napišite sebi pismo;
Napišite pismo drugim ljudima (ne morate ga poslati);
Probajte da napišete pesmu (stihovi se ne moraju rimovati);
Oprobajte se u slobodnom pisanju – zapišite sve što vam padne na pamet;
Mapirajte svoje misli – nacrtajte mapu svog straha, problema ili misli koja vas okupira. U sredinu mape smestite svoj glavni problem, a oko njega na granama zapišite različite aspekte tog problema kako biste ga dobro sagledali.
Tekst: Nikola Jeremijaš
Preuzeto sa sajta Mango i Papaja