Potrebne su četiri generacije da se zaleči jedna porodična trauma. U Bibliji piše kako će bludnicu pratiti njena karma kroz sedam stoleća. U Americi su istraživali život žene koja je živela kriminalno i nemoralno – devet pokoljenja je bilo osakaćeno jednim životom i njegovim činjenjem, te su svi potomci bili ili u zatvoru ili poročni.

Mi nismo sami na ovoj planeti, generacije naših predaka se realizuju kroz nas.

Zato je nekada nezamislivo teško da ostvarimo ili promenimo karakternu osobinu ili čitavu sudbinu. Ne menjamo samo sebe, menjamo i prošlost i budućnost. Menjamo kod. Jung je to zabeležio u svojim knjigama, rekavši da mi ostvarujemo neostvarene želje naših predaka.

Moju baku su ispisali iz škole kada je bila četvrti razred. Moja mama nije studirala ono što je želela. Moj odlazak u Novi Sad bio je izrazito težak, snašle su me i aždaje i dobre vile. Do tada se nisam družila ni sa jednima ni sa drugima i znala sam da su sile koje su se pojavile nada mnom jače od mene. Nisam znala kako da ih kanališem. Nisam mogla da rešim izazove veće od mene same, te sam dopustila životu da mi reši život. Tu sam upotrebila moć svih alhemičara, ni neznajući da se jedna rađa.

Verujuća sada zna – trebalo je prekrstiti karmu.

Nešto najlepše što možemo da darujemo članovima porodice jeste da im dopustimo da odu na put samoistraživanja, sa znanjem da ćemo ih širom otvorenih ruku dočekati, kao i sve njihove darove. Moja vrata su za tebe uvek otvorena, govori mi moja mati. Moja vrata, otvaram ti ja – govoriću svojoj kćeri.

Put u pustinju, preko reke, do Mont Everesta, u samoistraživanje i oslobađanje, sam je po sebi mističan. Skoči, i mreža će te uhvatiti, može se često videti na kolima u Americi. Odrasli smo, znamo da nas mreža nekada neće dočekati. Zato je važno da nas porodica uhvati. A porodica, porodica može biti svako, ako ih mi uračunamo u naslednike našeg blaga. Mada je lepo kada se razumemo sa najmilijima. Ukoliko to nije tako, ja sam ipak za to da poslušamo svoju dušu i krenemo na put. Možda će stradati naša ljuštura, ali ono što će ostati biće neprocenjivo važno. Naša duša će pulsirati dahom mogućnosti. Ona će završiti sve preostale razrede koje naši nisu uspeli. Oslobodiće prabake tuge, vratiti oduzeto, zalečiti neispunjeno srce naših pradeka. I ko zna… Možda nas tada porodica bude razumela, jer ipak smo mi produžeci njihovih ideja ili želja. Oni žive kroz nas, a kažu da je došlo novo doba. Možda se u njemu rađaju novi ljudi. I možda smo mi ti koji treba ponovo da se rode, ovaj put zalečeni, te oslobođeni tereta prošlog.

Mi smo začetnici slobodnog puta.
I celovitog srca.
Pokrovitelji istine.
Deklaratori snage.
Čarobnjaci ognjišta.
Klupko novog doba.

Molitve naših baka su zaista sa nama, a naše deke govore: juriš!

Skoči i provedi se, I’ll say.

Loše vesti su da kada padaš kroz vazduh, nema ničega za šta možeš da se uhvatiš, nema padobrana. Dobra vest je da nema ni poda – Chögyam Trungpa.