\n

Da nisam postala radosno bi\u0107e… Zapisala sam u svojim jutarnjim stranicama. Ova godina je imala toliko prilika da me ve\u017ee i zave\u017ee. Pomuti. U\u010dini depresivnom i tu\u017enom, agresivnom i zakopanom. Toliko je bilo mogu\u0107nosti, a ja sam birala radost i zahvalnost. Nekada nesvesno, nekada uz fokusiranost. To je moj najve\u0107i uspeh u ovoj prvoj godini Nove realnosti… Za koji sebi dajem zagrljaj i \u010destitku.<\/h2>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

Do ovoga je trebalo sti\u0107i, za ovo ljudi treniraju, idu na seminare, porodi\u010dne konstalacije, reiki, jogu, pranajamu, retritove, hilinge, plesove. Deset godina, za jedan dan. A zatim i svaki drugi. Sti\u0107i u ta\u010dku da kada nas najvi\u0161e boli i prvo \u0161to uradimo ili izgovorimo, jeste hvala<\/em>. Da i sebe iznenadimo tom re\u010dju. Pomislimo, ko je ova osoba sa kojom \u017eivimo i kada je postala toliko mila. Mirna i ljubavna. Sveobuhvatna i harmoni\u010dna. \u010cak i kada se zapalila, a zemlja se trese.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Isto kao \u0161to je potrebno deset godina za jedan dan, nekada je i jedan dan, dovoljan za narednih deset godina.<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Ah… Bilo mi je jasno za\u0161to ljudi idu na maratone. Ne da bi trenirali snagu uma i tela za 20 kilometara, ve\u0107 za poslednjih sto metara, u kojima mogu da nas preplave emocije i sva uverenja koja se u nanosekundi ispostavljaju eteri\u010dnim i nimalo konkretnim, a na kojima smo \u017eiveli, stajali i kora\u010dali, kao da su od cigle sagra\u0111ena. Mi se ne pla\u0161imo samo da ne\u0161to ne\u0107emo mo\u0107i, ve\u0107, i \u010de\u0161\u0107e, da mnoge ciljeve mo\u017eemo da ostvarimo, iako smo poverovali da je neizvodljivo. I za mene, mogu\u0107e je.<\/strong> Prelaskom preko trake, mi osvajamo medalju, ali i zemljotresno preispitujemo sebe i od \u010dega smo satkani.<\/em> \u017divot nas zato ne priprema jedino do trake, ve\u0107 naj\u010de\u0161\u0107e, nakon nje.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Zato \u0161to znam koliko se puta tr\u010di, trenira, \u010dita ili u\u010di za tih sto metara do cilja, i milja i milja nakon njega, postala sam ekspresno osetljiva na prirodne i neprirodne pojave koje \u017eele da put ote\u017eaju. Ne meni li\u010dno, jer vi\u0161e nema li\u010dnog… To su sve na\u0161e senke. <\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Suo\u010davanje sa senkama i sopstvenim zmajevima, dovoljno je, \u010dak i da je sve oko nas savr\u0161eno. \u0160to, naravno, nikada nije. Upravo zbog toga, ukoliko re\u0161imo da krenemo putem sopstvenog i vi\u0161eg vo\u0111stva, krucijalno je da ono \u0161to mo\u017eemo, pore\u0111amo. Jedno, te drugo, onda tre\u0107e… Stavimo telefon na mute<\/em>. Odemo u ti\u0161inu. Pustimo je da nas preplavi. Pi\u0161emo. Napravimo sopstveni hram. Izbacimo toksine. Zaokrenemo se ispred sirove energije. Na\u0161i sopstveni zmajevi su i vi\u0161e nego dovoljni, podsetimo se kada po\u017eelimo da u\u0111emo u tu\u0111e megdane… <\/p>\n\n\n\n

\n

Razmi\u0161ljam o tekstu, poenti i pri\u010di koju \u017eelim da ispri\u010dam ispisuju\u0107i ove re\u010di – jer neispri\u010dana pri\u010da nikome ne mo\u017ee da pomogne, jer niko za nju ne zna. Najlep\u0161e re\u010di koje neko mo\u017ee da nam uputi, jesu i ja<\/strong> ili i meni<\/strong><\/em>. Na\u0161e \u0161izike nisu li\u010dne, one su zajedni\u010dke. Razgovaraju\u0107i sa prijateljicom o tome, \u0161alje mi video o Basic Babes and Million Dollar Babes. \u017dena koja je govorila, pri\u010dala je o evoluciji \u017eivotinja i ljudi, i kako, iako se vrsta razvijala, u toj vrsti postoje varijacije me\u0111u istima. Lav u d\u017eungli i lav u kavezu, jesu ista vrsta, ali razlika me\u0111u njima, ogromna je. Ve\u0107ina ljudi je evoluirala do basica. I pitanje koje sam \u010dula, bilo je da li smo spremni da ne uzburkavamo evoluciju, ve\u0107 da svesno nastavimo dalje<\/em>. Tra\u017ee\u0107i ljude sa istim namerama i ciljevima.<\/h2>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

Pitanje i re\u010di sam \u010dula i shvatila poruku. Svako ima svoj ciklus i kada poku\u0161avamo da tu\u0111e cikluse menjamo, mi sami ulazimo u kavez. Ali avaj, poenta je tr\u010dati divlje. I dalje. To je to ekspresno reagovanje na prirodne i neprirodne pojave. Reakcija da, skalnjanje ne. Ve\u0107 pozicioniranje, stabilisanje i \u010duvanje divljine. Divlje tr\u010danje, me\u0111’ svojima. Procena. Da li smo za ples ili me\u010d. <\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Dok procenjujemo, va\u017eno je da znamo da je tananost neophodno sa\u010duvati, jer smo krenuli putem koji ne znamo kuda vodi. Tako\u0111e, taj put je unutra\u0161nji i mi ga kora\u010damo svesno i u punom sjaju. Me\u0111utim, snaga se ne krije u tome da gazeliramo tamo negde u tu\u0111ini, ve\u0107 ba\u0161 ovde gde je neophodno, sa svojima. U tome je tajna. <\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Nevolja dana\u0161njeg vremena, jeste ta da budu\u0107nost vi\u0161e nije ono \u0161to je bila, napisao je Pol Valeri.<\/em> Nakon cilja, sve je poziv. <\/strong>Na nama je da procenimo… Za nas li je, ili nije.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Kora\u010danje stazom vere, pohod je za sebe. <\/em>I vrlo ga je lako poljuljati i uveriti u druga\u010dije. Stvarati \u017eivot po sopstvenoj meri, za mene je najve\u0107i ljubavni i herojski \u010din. Zato \u0161to se bira svakog dana, svake godine i svake decenije. I kada nam ide, i kada nam ne ide. I kada smo sebi lepi i kada nismo. <\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Pojavljivanje pred sobom svakoga dana, za mene je najve\u0107i \u010din okupljanja.<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

I de\u0161ava se svaki dan, u svakom minutu.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\n

– Sa kim se onda dru\u017ei\u0161?
– Sa ljudima koji se smeju.<\/p>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

To je moj jedini kriterijum.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Moje sopstveno pojavljivanje i moji maratoni, bili su odlasci i dolasci. Vidi\u0161, nau\u010di\u0161 i do\u0111e\u0161. Vidi\u0161, nau\u010di\u0161 i ode\u0161.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Vra\u0107anje u Srbiju me uvek ne\u010demu novom nau\u010di. <\/em><\/strong>Susretnem se sa mnogim svojim pro\u0161lostima. Manama i vrlinama. Vidim koliko su energije ostale ukalupljene. Ukavezirane. Umetni\u010dki i \u017eivotno neizra\u017eene ili poluizra\u017eene. Sagledam i koliko sam iz njih, nekada ratoborno, nekada zavisni\u010dki, nekada poeti\u010dno izlazila. Bilo mi je potrebno vazduha. I svima je. Daj nam Sunca se pretvorilo u daj nam vazduha. <\/strong>To je ta nova realnost. Di\u0161emo na \u0161krge, plu\u0107a ne bogate\u0107i. I \u010dekamo da do\u0111e novo vreme, a mi da naravno ostanemo isti.<\/p>\n\n\n\n

\n

Da bi krenuo da di\u0161e\u0161, mora\u0161 da gre\u0161i\u0161 i gre\u0161ke pla\u0107a\u0161, pritom pred svima. Sve je on the line. Svako \u0107e mo\u0107i da te podseti kakav si i gde pripada\u0161. I sve \u0161to \u017eeli\u0161 jeste da krivi\u0161 i nalazi\u0161 opravdanja, ali jebiga, to ti ne poma\u017ee. \u017divot krivicom ne postaje bolji. Samo ti bude te\u017ee, jer se upiranjem, opet ni\u0161ta ne menja. Me\u0111utim, kad oseti\u0161 da je ostala jedna \u0161ibica… Ostaje ti da zapali\u0161 tu\u017enu verziju sebe, i na pepelu, izraste\u0161… Ili da zapali\u0161 tu\u017enu verziju sebe, i sa njom i \u010ditavo svoje bi\u0107e. Granica je tako tanana. I dok ne poraste\u0161, ne zna\u0161 da li tone\u0161 dublje ili ide\u0161 ka vrhu.<\/h2>\n\n\n\n

Nema poezije, dok nema poezije. O tome se tu radi.<\/p>\n\n\n\n

Zato se divim svakome ko je re\u0161io da di\u0161e.
Oh, i da se smeje.<\/h2>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da nisam postala radosno bi\u0107e… Zapisala sam u svojim jutarnjim stranicama. Ova godina je imala toliko prilika da me ve\u017ee i zave\u017ee. Pomuti. U\u010dini depresivnom i tu\u017enom, agresivnom i zakopanom….<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":4224,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[12],"tags":[],"location":[],"class_list":["post-3511","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-glow"],"yoast_head":"\n