-Gospo\u0111ice, da li putujete poslom ili privatno?
-Putujem da bih uravnote\u017eila du\u0161u.
-Viza vam je odobrena.<\/em><\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Izgleda da su i ostali prozapadni ljudi koji su do\u0161i u Aziju, do\u0161li sa istom svrhom. \u017divot ima svoju melodiju, hajde bar da se veselimo i igramo dok smo u njemu \u2013 jeste na\u0161a mantra. Tako da smo svi kliknuli i povezali se. U sekundi.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\u010cudno je to kako otputujete toliko daleko, da biste bili toliko blizu sebi. Razdaljina izme\u0111u mene i mene je mnogo manja, nego \u0161to je bila na drugom mestu. \u010cak se bolje razumem i sa ljudima koji ne pri\u010daju moj maternji jezik. Valjda je du\u0161a promenila sastav.<\/strong><\/em> Toliko je rasprostranjena, da vi\u0161e ne mo\u017ee da se ograni\u010di ni na jedan kontinent. I zato verujem da je va\u017eno da oslu\u0161nemo svoje promene. Budemo na Ti sa njima. Da upgrade-ujemo<\/em> svoj sistem. \u010cini mi se da je sve ostalo trokada. Sistema, ljudi i na\u0161ih pri\u010da. Svet se toliko brzo menja, da nam vi\u0161e ne vredi da ne \u017eivimo u skladu sa sobom. Nemamo taj luksuz.<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Kada pogledam u ovo drve\u0107e, shvatam da j \u017eivot postao toliko komplikovan, samo da bi nas nau\u010dio da usporimo. Da udahnemo. Da shvatimo da nam za njega malo treba. I da, naj\u010de\u0161\u0107e sa tim malo, mo\u017eemo da budemo mnogo sre\u0107ni. Samo je va\u017eno da vidimo \u0161ta je za nas to malo. I onda da onako izistinski uplovimo u to. Do oku nevidljivih dubina. Da znamo \u0161ta nam je jedna va\u017ena stvar u \u017eivotu, i da druge \u017eelje svedemo na minimum. Kako bismo ostavili prostora za maksimum koji nama treba. Jer nije nam ba\u0161 neophodno da sve imamo. Treba ne\u0161to i osvajati. Ne\u010demu se nadati. Postepeno prbli\u017eavati. I veliku koli\u010dinu ve\u0161ta\u010dkih potreba jednostavno otpustiti.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Kada pro\u010distimo ta na\u0161a ose\u0107anja, mo\u0107i \u0107emo ponovo da \u010dujemo ljude i njihove pri\u010de. Kao i svoje. Svako ima pri\u010du, koja je na\u0161a? <\/em>Znate, sve ono \u0161to pri\u010damo sebi i svetu oko sebe. Za\u0161to smo tu gde jesmo, za\u0161to \u017eivimo kako \u017eivimo, ko nas je zapravo na to “prisilio”, da li smo re\u0161ili da po\u010dnemo ponovo i kako smo to odlu\u010dili. Ko smo i \u0161ta zaslu\u017eujemo.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\u010cini mi se da smo se zavrteli u sopstvenoj drami, da ponekad ne znamo ko je re\u017eira, ko igra glavnu ulogu, i koja je poenta. I to je okej, fakat smo na Zemlji, treba imati neku pri\u010du i dogodov\u0161tinu kada se vratimo ku\u0107i. Ali, zamislite kako bi bilo kada bismo se ovde i sada probudili. Kada bismo videli poentu i svrhu na\u0161e pri\u010de. I da, iako igramo glavnu ulogu, ipak je re\u017eira neko drugi. Neko ko ima humora da stvori ono \u0161to mi ne bismo mogli ni u ma\u0161ti. Njegovo ime je po\u010delo da se ne izgovara, kao da je Voldemor. Ali svi znate o kome pri\u010dam. Jer ga svi tra\u017eimo, na ovaj ili onaj na\u010din. U ovom ili onom obliku. Jer verujem da u dubini du\u0161e znamo da je to najvi\u0161a sre\u0107a\u2026 Sresti se sa njim.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

I dokle god nam je daleko, tra\u017ei\u0107emo sve drugo da nas nahrani. Hej, i to je put. I kora\u010dala sam i ja mnogim stazama. Ali mi je mnogo drago da sam zastala. Jer nema toga \u0161to mo\u017ee da nas napoji kao ose\u0107aj povezanosti sa du\u0161om. A da bismo mogli da je osetimo, neophodno je da ra\u0161\u010distimo sva moranja i trebanja, jer se ono najva\u017enije krije u na\u0161im ose\u0107anjima. Do kojih treba do\u0107i. Sklanjanjem. Putovanjem. I raspakivanjem. <\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

I onda ono \u0161to nam ostaje, ostaje za ceo \u017eivot. A mo\u017eda i nakon \u0161to pro\u0111e. Ali da bismo do toga stigli, va\u017eno je da damo sebi vizu za du\u0161u. Danas. A ako mislite da vam treba ne\u010dija dozvola, hajde da s pretvaramo kao da mogu ja da vam je dam. I pe\u010datiram. Ovim tekstom. Poljucem i zagrljajem.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Po\u0161aljite neku razglednicu kada stignete. <\/em><\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/figure>

\n

<\/p>\n<\/div><\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

-Gospo\u0111ice, da li putujete poslom ili privatno? -Putujem da bih uravnote\u017eila du\u0161u. -Viza vam je odobrena. Izgleda da su i ostali prozapadni ljudi koji su do\u0161i u Aziju, do\u0161li sa…<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":4391,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[13],"tags":[],"location":[],"class_list":["post-3433","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-blow"],"yoast_head":"\n