Muzika svira melodiju ti\u0161ine u prelasku iz jednog sveta u drugi.<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Opet je sve mogu\u0107e u ovoj sekundi, stvorenoj samo za nas. Dok budu\u0107e zamenjuje pro\u0161lo u da\u0161ku vetra, promena se mo\u017ee osetiti na licu, u grudima, stomaku i na nogama. Pita\u0161 me kako \u0107e sve funkcionisati nakon mlaza aviona; a ja, ja ne znam \u0161ta bih ti rekla. Ne znam ni kako je funkcionisalo pre tog zvuka i raketnog goriva. Znam samo da jedva \u010dekam da uronim u duboku vodu, kada glava zaranja u dubine u kojoj nema nijedne misli. Jak mlaz potreban je mojim pro\u0161lim idejama – koje vi\u0161e ne postoje, kao ni svi ti ljudi kojima se one hrane. Pa ipak, i dalje ide ista melodija. To je \u010dovek, splet pro\u0161lih melodija i budu\u0107ih nadanja uokvirenih u ovom trenutku. Zato se neke stvari ne zavr\u0161avaju, ve\u0107 prekidaju.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Nemaju\u0107i odgovor na hiljadu tvojih pitanja, mogu samo da te zagrlim, a ti mo\u017ee\u0161 jedino da me pusti\u0161. Sada oboje znamo da vi\u0161e ni\u0161ta ne mo\u017ee i ne\u0107e biti isto, jer motor pro\u0161lih doga\u0111aja vi\u0161e ne \u017eivi u nama. Jer ne \u017eivi u meni.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

\n

-Ti me vidi\u0161 istu, ali to vi\u0161e nisam ja.
<\/h2>\n\n\n\n

-Ne razumem.<\/h2>\n<\/blockquote>\n\n\n\n

-Ne razumem ni ja. Ali ose\u0107am da su sve pri\u010de ispri\u010dane. O ovom gradu, o nama, o drugima.<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Misli\u0161 da i mi ostali ne ose\u0107amo isto?<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Ne \u017eelim vi\u0161e da mislim.<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Lako je tebi. <\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Mogu\u0107e.<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Kako bi bilo da ja u\u0111em u avion i ispri\u010dam tebi sve ovo \u0161to si ti meni?<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Mo\u017eda bih te tada prvi put videla.<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Neguju\u0107a voda sklanja sa mene sve prljav\u0161tine i miluje me pre budu\u0107e promene. Promene koja \u0107e od nas iziskivati apsolutnu transformaciju. Nisam uzela ni plavu ni crvenu pilulu, ali jesam iza\u0161la iz filma u kojem je postojao red crvenog, red plavog. Izlaze\u0107i iz filma, uputila sam se u duboku vodu. O kojoj vrlo malo znam. Me\u0111utim, njeni talasi ne pla\u0161e, ve\u0107 hrabre. Njena sila \u010dini \u017eivom. Sve ostalo je bluz mutne vode, a \u017eivot mi se sada \u010dini preduga\u010dkim za bilo kakvu mutno\u0107u. \u017delim bistrinu. I volim da zakora\u010dim u nju.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Ali ja te volim.<\/h2>\n\n\n\n

-I to je dovoljno.<\/h2>\n\n\n\n

-Ali ako je dovoljno, za\u0161to odlazi\u0161?<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Zar ne \u010duje\u0161 zvuk tako sna\u017ean i pticu tako brzu? Zar ne vidi\u0161 cvet \u0161to raste i li\u0161\u0107e \u0161to se trza? Zar ne ose\u0107a\u0161 utrobu svoju koja ti \u0161apu\u0107e najtananije pri\u010de?<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Ne znam \u0161ta pri\u010da\u0161, govori konkretno.<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Ne mogu konkretnije od ovoga.<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Zar nije dovoljno sve \u0161to ima\u0161?<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Dragi moj, ne radi se tu o dovoljnosti. Radi se o zvuku tako glasnom, koji mo\u017ee\u0161 uti\u0161ati, jedino kada mu se pribli\u017ei\u0161.<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Ho\u0107u i ja sa tobom. Povedi me.<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Kada bude\u0161 znao gde \u017eeli\u0161 biti, sam \u0107e\u0161 sebe odvesti. Jer ne\u0107e postojati ni\u0161ta sna\u017enije od tog zova.<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

U\u010de\u0107i jezik ptice, zaborave se glasovi ljudi. Ah, koje znanje bih zadr\u017eala, pitanje je. Nijedno nije potpuno samo po sebi. Objedinjeno u meni dobija svoj samostalni re\u010dnik. Sa svakim njenim pro\u017eimanjem, matrica postaje lep\u0161a nego ikada. A pesmu \u010duje onaj ko ima u\u0161i za sve na ovom svetu. I zato je ova pri\u010da, pri\u010da o dekre\u0161endu rastu\u0107e ljubavi. Jer je ona jedna velika dijalektika, koju mo\u017ee da razume onaj koji ide ka ne\u010demu tako tananom i apsolutno nelogi\u010dnom. U kojoj va\u017ei najvi\u0161e dodir, koji obja\u0161njava sve.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Znam samo da \u0107u patiti kada ode\u0161.<\/h2>\n\n\n\n

<\/h2>\n\n\n\n

-Ali ja ne odlazim. Bi\u0107u tu i vi\u0161e nego pre.
<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Ne znam kako je to mogu\u0107e.
<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Jer kada me ne bude bilo, vide\u0107e\u0161 me u ulici u kojoj smo prvi put iza\u0161li. Parku u kome smo se poljubili. U ptici koja sle\u0107e na oluk od na\u0161eg stana. U \u0161olji koju sam ti poklonila. U knjizi koju si mi dao. U garderobi koju \u0107e\u0161 obu\u0107i tek nakon mog odlaska, a koja \u0107e mirisati na omek\u0161iva\u010d koji koristim. Vide\u0107e\u0161 me u \u017eeljenom i ne\u017eeljenom. Sve do jednog dana. Kada me vi\u0161e ne\u0107e\u0161 videti. U ulici u kojoj smo prvi put iza\u0161li. Parku u kome smo se poljubili. U ptici koja sle\u0107e na oluk od na\u0161eg stana. U \u0161olji koju sam ti poklonila. U knjizi koju si mi dao.<\/em> Tada \u0107e sve izgledati kao jedan san. Mo\u017eda odsanjan, mo\u017eda nikada ne dosanjan.
<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Pitam li se ja ne\u0161to?
<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

-Mnogo vi\u0161e nego \u0161to zna\u0161.<\/h2>\n\n\n\n

<\/p>\n\n\n\n

Odlaze\u0107i od mene, shvatam da nikada nije ni bio moj. Bio je samo neko koga je trebalo voleti. Orlov dar. Da bi se nau\u010dilo o ljubavi. Kako bi se u ujedu komarca do\u017eivelo prosvetljenje, u vodi spoznala vizija, a u vetru njegov zagrljaj. Bio je tu da bi svaka sila nakon njega bila znak za bu\u0111enje, jer sve je zapravo bio on. Ili ose\u0107anje prema njemu, bujno kao nepoko\u0161ena trava, prkosno kao ru\u017ein trn, mekano kao pamuk. Ostaju\u0107i u meni kao podsetnik za \u017eenu kojoj vi\u0161e nije potreban budilnik. Jer kada se probudimo, i san je java<\/em>. Sada je va\u017ean samo miris koji mi s vremena na vreme sugeri\u0161e da to nije bila iluzija. Da je postojao avion i njegov mlaz. Duboka voda. I razgovori, na papiru zabele\u017eeni. Sve ostalo su sitnice i nepre\u017ealjena mogu\u0107nost da je u jednom trenutku moglo da bude druga\u010dije.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Muzika svira melodiju ti\u0161ine u prelasku iz jednog sveta u drugi. Opet je sve mogu\u0107e u ovoj sekundi, stvorenoj samo za nas. Dok budu\u0107e zamenjuje pro\u0161lo u da\u0161ku vetra, promena…<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":4413,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[14],"tags":[],"location":[],"class_list":["post-3414","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-slow"],"yoast_head":"\n