Čini se da su neki ljudi uključeni u beskrajno velike zalihe kreativne moći, dok se drugi bore da zapale malu iskru mašte. Ako sebe vidiš u drugoj kategoriji, možda ti je kroz život nekoliko puta sugerisano da je kreativnost urođena osobina i da ti je pri rođenju dodeljena određena količina. Na sreću, te zastarele ideje su opovrgnute, a trenutna istraživanja otkrivaju da je sposobnost mašte, slična mišiću koji se može ojačati pravilnom upotrebom. Zato će ti narednih šest ideja pomoći da pronađeš i razviješ svoj kreativni genij.
KREATIVNA ŠETNJA
Hodanje podstiče cerebralni protok krvi, što poboljšava opštu kreativnost. Istraživanje sa Univerziteta Stanford otkrilo je da je kreativnost povećana za 60 posto jednostavnim hodanjem, a ne pukim sedenjem, dok razmišljamo.
Kada je od učesnika u studiji zatraženo da generišu alternativne reči za kućne predmete, kako bi obuhvatili složene ideje, učesnici u grupi za šetnju, značajno su nadmašili one u grupi koja je sedela tokom kreativnog procesa.
U našem društvu sa bezbrojem informacija i spoljnih distraktora, benefite šetnje doživećemo kada odemo u park, šumu ili prirodu. Iako možemo slušati muziku, podkast ili knjigu, ipak je daleko bolje isključiti uređaje i povezati se sa drvećem, tokom šetnje, te dobiti inspiraciju iz onoga što gledamo, a što nas okružuje.
PRIUŠTI SEBI DOVOLJNO SNA
Ništa ne blokira kreativnost brže od neprospavane noći. Tokom sna, tvoje telo prenosi uspomene na dan iz jednog dela tvog mozga, hipokampusa, u drugi, neokorteks. U skladu sa tim, ako se dnevni događaji ne premeste u neokorteks, oni se zaboravljaju. Ovaj proces, poznat kao konsolidacija memorije, ključan je za kreativnost, jer većina kreativnih rešenja potiče od preraspodele postojećeg znanja.
Kreativnost je optimizovana kada mozak može da preuzme i primeni informacije, a ova dva procesa se poboljšavaju kroz san.
Iako si možda čula da je idealna količina sna osam sati, bolji pokazatelj tvojih specifičnih potreba može se utvrditi tako što ćeš primetiti koliko sati treba da ostaneš u krevetu, da bi se probudila bez alarma, te se osećala osveženo.
Poboljšanje higijene spavanja možemo osigurati ograničavanjem plave svetlosti koju dobijamo od uređaja, minimum sat vremena pre spavanja, zatim održavanjem redovnog rasporeda spavanja/buđenja i završavanjem poslednjeg obroka tri sata pre spavanja, može u velikoj meri povećati kvalitet tvog sna, a samim tim i broj sati koji ti je potreban da zaspiš.
PRISETI SE SVOJIH NOĆNIH SNOVA NAKON BUĐENJA
Tokom stanja sna, podsvesni um aktivno radi na rešavanju problema koje svesni um još uvek nije rešio. Mnogi poznati ljudi su u svojim snovima naišli na kreativna rešenja, ideje ili inspiracije. Od hit pesme Pola Makartnija Yesterday, do periodnog sistema Dmitrija Mendeljejeva, zemlja snova je mesto inspiracije i mogućnosti.
Istraživači su otkrili da tokom buđenja i stanja nebrzih pokreta očiju (REM) informacije prelaze prvenstveno iz analitičkog levog mozga u kreativni desni mozak. Međutim, tokom REM faze, informacije mogu da putuju u oba smera, što ukazuje da kreativnost nije ograničena metodičkim delom levog mozga.
U skladu sa tim, ljudi koji se možda ne smatraju kreativnim, mogu zapravo pristupiti svojoj maštovitoj prirodi putem snova. Da bi uhvatila magiju svojih snova, pokušaj da zapišeš svoje pitanje, upit ili problem u dnevnik neposredno pre spavanja. Odmah nakon buđenja, priseti se svojih snova ili fragmenata snova, te zapiši ono čega se sećaš. Da li ti je san pomogao na javi?
POTRAŽI NOVA ISKUSTVA
Kreativnost dobija inspiraciju iz novog. Ako svaki dan dupliramo jučerašnje misli ili obavljamo slične zadatke, jedemo istu hranu, idemo na posao utabanim putem, kroz vreme uvidećemo da naš maštoviti genij opada.
Kako to ne bi bila naša realnost i u budućnosti i da bismo mogli da podstaknemo kreativne ideje, na nama je da tražimo nova iskustva. Kada smo u prilici da mentalno obrađujemo različita dešavanja, komuniciramo sa različitim ljudima i upijamo nove informacije, pojaviće se nova perspektiva.
Često ljudi budu zarobljeni u pomisli da nemaju vremena da probaju novo ili daju sebi priliku da budu početnici. Ovo izgleda logično kada moraš da ostaviš decu u školi, da odradiš određeni broj sati na poslu, napraviš večeru ili šetaš psa svaki dan. Ipak, važno je da znaš da u okviru svakog od tih zadataka postoje mogućnosti za novine. Možeš da napraviš doručak za piknik i umesto u svojoj kuhinji, da ga pojedeš u parku, pre nego što odeš na posao ili odvedeš decu u školu. Tokom ručka ne moraš uvek da pričaš sa kolegama, već možeš da poslušaš podkast, dok za večeru možeš isprobati novi recept, ili pak da prošetaš psa drugom rutom. Ukoliko ti ovo postane svakodnevna praksa, možep proširiti svoje mogućnosti, prijavljivanjem na program Glasnog i Krasnog Življenja, ili tako što ćeš otići na izlet, putovanje ili neki nesvakidašnji događaj.
OKRUŽI SE PLAVOM BOJOM
Terapeuti koji leče bojom, sugerišu da boje imaju snažan uticaj na ljudski nervni sistem. Studija Univerziteta Britanske Kolumbije, pokazala je da plava boja poboljšava kreativno razmišljanje. Korišćenje plave boje, čini da se ljudi osećaju bezbedno kada su kreativni ili istražuju nove stvari. Kroz asocijacije na nebo, okean i vodu, većina ljudi povezuje plavu boju sa otvorenošću, mirom i spokojem, kaže Džulijet Žu iz Poslovne škole UBC Sauder i autor studije.
Od plavog kristala postavljenog na tvom stolu, do pogleda koji luta umom u plavo nebo, unošenje plave boje je samo jedan od načina. Da bi stvorila i održavala inspiracija, pokušaj i da obučeš plavu košulju ili da napuniš svoju petu, grlenu čakru, noseći plavu ogrlicu od dragog kamenja.
Zato što kreativnost nije pasivan proces, možeš takođe ojačati svoj desnu hemisferu mozga i maštovite moći, traženjem novih iskustava, pomeranjem tela, davanjem prioriteta odmoru, korišćenjem potencijala snova i provođenjem vremena pod plavim nebom, dozvoljavajući umu da luta i da ti bude dosadno. Ove aktivnosti neće samo poboljšati tvoju kreativnost, već će dodati i radost tvom životu.
Tekst je inspirisan sajtom chopra.com
