U jednom trenutku ste znali šta želite i svet vam je izgledao divno. Možda ste bili beba, možda dete, možda tinejdžer, možda mama ili tata. Zatim ste se vratili dužnostima i igranju uloge koja vam je dodeljena ili koju ste sami sebi dodelili. Sve više ste zaboravljali na sećanja, dok vam se svežina u mislima i poigravanje srca dešavalo, kada biste osetili da neko živi život kao što biste vi želeli. Tada ste odlučili da vas osoba frustrira ili rastužuje, te ste još jedno sećanje zagubili među ostalim fragmentima.
Fragmenti su ostajali u delovima tela, koji bi se grčili s vremena na vreme i sve više i više. Ništa što je u nama, ne može da ode od nas. Sećanja nas ne napuštaju, čak i kada ih zaboravljamo, već se skladište u vratu, ramenima, rukama, nogama, bokovima.
Želja nikada ne može umreti, jer želja ili prelazi u poziv i cilj, ili u bolest i problem.
Ukoliko ste imali prilike da praktikujete telesne prakse, mogli ste to i iskustveno osetiti. Vežbanje joge, tai čija, karatea, plesa ili drugih duhovno-telesnih praksi, pokazuje nam da pojedine vežbe možemo sa lakoćom uraditi, dok kod drugih postoji blokada. Zašto je to tako? Zbog čega bol ne osećamo u pojedinim položajima, dok iz drugih jedva čekamo da izađemo?
Zato što su blokade u telu naša nekreativna izražavanja.
Kreacija se dešava čak i kada se ne dešava.
Što se ona više skladišti, a manje izražava – to nam je i život manje izražajan, a više skladišten. Kupujemo, zidamo, čuvamo, ne damo, borimo se. Kada čovek ima potrebu za borbom, on se zaista i bori, samo ne uviđa da to čini sam sa sobom.
Bori se da bude što nije.
Bori se da ima ciljeve koji nisu za njega ili nju.
Bori se da mu neko ne uzme ono što mu se i nema.
Bori se da ne bi morao da stane i počne da diše.
Bori se da ostane da bude žrtva,
jer biti kreator znači biti odgovoran i slobodan.
Fragmenti celine koju smo živeli i želeli makar na dan, sačuvali su se duboko u nama, i nemajući priliku da se iz nas izraze i izađu, porode i sažive, život počinje svakim danom da nas sve više boli, što nam vidno pokazuje da idemo sve više od sebe.
Poenta života je da bude naš i za nas.
Tada on nije ni lak, ni težak, već bujno obojan svim nijansama duge.
Zato kreativnost nije nešto što će nam doći, ako nismo došli sebi.
Zbog toga nam slobodu niko ne može dati, ako je nismo dozvolili sebi.
Kreativnost je svakodnevni deo nas kada odlučimo da objedinimo sećanja u celinu i damo im smisao.
Slobodu dobijamo kada je uzmemo.
Život živimo kada smo odgovorni.
Kako početi sa sakupljanjem delova sebe?
Počnimo da ustajemo pola sata ranije nego ukućani, dok grad i svest još uvek spajaju. Upalimo sveću i skuvajmo božanstven čaj po svom izboru, te udahnimo nekoliko puta, zapisujući odgovore na naredna pitanja:
Da sam se danas našao u drugoj sredini, gde me niko ne poznaje i gde imam malo podataka o svom životu:
Šta bih radio?
Gde živeo?
Ko bih bio?
Da su svi podržavali moje snove:
Da li bih bio umetnik?
Da li bih bio naučnik?
Da li bih bio edukator?
Da li bih bio organizator?
Da danas ne moram da zaradim ni novčanicu više:
Šta bih prvo učinio?
Da sam proveo dve godine samo odmarajući na najbožanstvenijem ostrvu sa najdivnijim ljudima:
Koje darove bih doneo u svoju zajednicu?
Kako bih želeo da vratim zajednici poklonjeno dragoceno iskustvo?
Odgovore zapisujmo svaki dan, ako je potrebno. Dopustimo im, neka budu šašavi, za nas nemogući, luckasti. Pustimo ih da nas vode i ne kontrolišimo ih. Dajmo im da žive na papirima koje niko neće čitati.
Zapisujmo ih mesec dana i tek onda počnimo da ih čitamo.
Šta možemo zaključiti o sebi i onome što želi da živi nas?
Šta nas sprečava da budemo ono što volimo?
Možemo li bar jedno moranje da pretvorimo u nemoranje?
Možemo li da krenemo malim koracima da praktikujemo ono što želimo?
Ples? Čas jezika? Terapiju? Kreativni program?
Naši fragmenti žele da se objedine, kako bismo bili celi. Na nama je da pokušamo da se povežemo, pre nego što odemo. Jer, kao što smo svesni, makar i duboko u sebi – ovaj dan nam je dat, drugi nije obećan.
Želimo li da propustimo šansu da osetimo punoću života?
Ukoliko želiŠ da objediniŠ fragmente, uneseŠ boje i počneŠ da dišeŠ, kreativno, slobodno i hrabro se izražavajući,
prijavi se za šestomesečni program Živeti glasno na ovom linku.
