Živeti Glasno

Pariz u Beogradu

Imam svoje omiljeno mesto u Beogradu. Na Vračaru, blizu Kalenić pijace. Na kome srećem retko dobre ljude. U kome se oseća aromatika borovnice, toplog čaja, kafe i cimeta. Café u kome imate utisak da ste iz Beograda zakoračili u Pariz. Instant. I tako, jednog kišnog nedeljnog jutra, noseći bež mantil i crno beli kišobran, ušla sam i rekla bonjour. Priličilo je.

Kada sebe nanesem na put ka svom caféu, uvek ponesem dobru knjigu ili povedem sa sobom dragu osobu. Da napravimo kosmičke preseke. Vidimo gde smo i gde želimo da idemo. I kolika je razlika između prošlih nas i budućih nas. Da li je treba skraćivati i kada. Koja joj nijansa fali? U koju boju da se presvučemo? Koje jezike da krenemo da učimo? Koje pokrete da uvrstimo u naše teo? Koje kontinente da biramo?

Zar to nije prelepo?
Imati mogućnost samokreiranja po sopstvenoj meri.
Jer kraj i je početak.

Sedim u istom kafiću, ali više nisam na istom mestu u svom životu, izgovaram to svom prijatelju jednog prolećnog dana. Prošli put kada sam bila ovde, bio je novembar, onaj kišni dan, i osetila sam da lebdim kroz život koji više nije moj. Zato sam i poželela da iz Beograda uđem u Pariz. Bez avionske karte ili turističkog vodiča. Mada sam imala mapu za sebe. Do sebe.

Zato je važno naći svoje mesto pod Suncem. Ili dok traje oluja. Jer kada se osećamo kao da u sebi nemamo ni gram težine i da samo lelujamo, bez smisla i reda, treba se zavući u svoj omiljeni kutak u mestu kome jesmo, okrepiti se od spoljih prilika i neprilika, te krenuti sa fantazijama. Baš im se dati i prepustiti. Jer nije nam uvek potrebno da otputujemo da bismo se pronašli. Nekada je dovoljno stvoriti tišinu u prostoru gde smo mi esencijalno mi.

I zato ja vidim radost i u potonuću i donekle volim taj trenutak. Jer kada nemamo šta da izgubimo, možemo onako božanski da izmaštamo svoju budućnost. Po svojoj meri. U trenutku u kome smo se našli. A ima li lepšeg mesta za kreiranje svog novog sveta nego u Parizu u Beogradu. Čini mi se da nema. Osmisliti priči srećan kraj. I isfantazirati novi početak.

Naručimo omiljeno piće, jelo i desert. Spremimo se za dejt sa našim idejama. Budućim ja. Obučemo omiljenu haljinu, stavimo veličanstven ruž i koketirajući sa domaćinima, zamišljamo da već živimo ono što želimo da stvorimo.

Neko godinu posmatra kroz godišnja doba, ja kroz odlaske na svoje mesto. Čim uđem, ja već vidim da nije ušla ona nekadašnja ja. 🙂 I dam sebi kompliment zbog toga.

Poglavlje mi počinje i završava se u caféu na Vračaru. I kada osetim da je vreme za novo doba i presek, dam sebi odmor bez tuđeg dopuštenja i jednostavno odem tamo. Usred radnog dana, ako poželim. Za vikend, dok kiša pljušti. Neka je. Pada sneg i hladno je – posmatraću ga pijući čaj. Nekoliko puta nedeljno, ako je neophodno. Dok se ne susretnem sa sobom i svojim mislima. Sve dok ne osetim da ponovo imam snage da izađem i volim svet u kome živim. Ali i da sledeći put uđem sa novom pričom.

I eto mene, nakon pola godine, sedim u svom omiljenom cafeu i jednostavno uživam posmatrajući Beograd. Ovaj put ga upijam bez akcije i kretanja. Jednostavno sam u njemu. Gledajući kako drugi postižu nešto umesto nas. Dok ispijam ceđenu šargarepu, jedem potaž od bundeve i sendvič sa kozjim sirom i brusnicom. Neka grad malo živi i bez naše sopstvene konfuzije u njemu. Red je da i drugi dođu do sopstvenih odgovora, a mi ćemo se ovaj put samo prepustiti… I uživati. U miru. U Parizu. U Beogradu. Na svom mestu. Na dobrom mestu u našem životu. Jer neke stvari ne treba menjati. A to smo ti i ja, mon cherie. I vreme u kome živimo. Na mestu koje volimo da volimo, pričam svom prijatelju.

A šta je sledeće na meniju, to još ne znam. Ali se radujem da probam. I da uvrstim neke nove reči u svoj život i svoju priču. Jer život je zaista veličanstven. I poetičan. I uvek za nas čuva to skriveno mesto u kome možemo da budemo mi mi. I da isfantaziramo najneverovatnije želje. Koje znam da se ostvaruju. Samo ako pronađemo to magično mesto. U Parizu ili Beogradu, manje je važno. Najvažnije je ono u nama samima.

A sad, idite i spremite se – Šekspir.

You Might Also Like...

    error: Content is protected !!