– Why do you persist Mr. Anderson?
– Because I choose to.
U svakom koraku se krije izbor i snaga da odaberemo pravi put, put naše svrhe, naših snova ili želja. Svaka želja je spiritualne prirode. Naša duša tako komunicira sa našim umom. I ne treba je mnogo analizirati, već samo pratiti.
Prati trag ______________________________.
You have a gift, Neo. But it looks like you are waiting for something.
Skorsezi je rekao da nam se svrha obraća tiho i da treba da osluškujemo ono što nam govori. A za to nam je pre svega potrebna tišina. Da damo sebi deo sebe u danu. Da čujemo šta nam duša šapuće. Jer to i jedino radi, a mi, zauzeti drugim stvarima, ne čujemo nešto najjednostavnije na svetu. Nas same. I zato mislimo da je svet komplikovan i još se pitamo zašto smo tako nervozni ili nesrećni. Nije nam jasno. Sva polja smo štiklirali, ali i dalje nešto fali. To nešto smo najčešće mi sami na spisku.
Sofijapisanje
joga
čaj
posao
klijentiljubavne zavrzlame
Tek kada odvojimo sebe od dana, možemo doći do sebe i onoga šta nam prija i šta nam ne prija. Onoga zbog čega smo rođeni, ali smo zaboravili jer smo milion puta čuli ne i pazi. I to, najsigurnije, na stvari zbog kojih smo i došli na majku Zemlju. U majku Srbiju.
Kada smo bili mali, navukli smo omotače jer smo verovali da veliki ljudi znaju velike istine i da ih treba slušati više nego nas same, što sada znamo da je apsolutno netačno, jer smo sada veliki ljudi koji znaju jako malo stvari. Više sam o svom životu znala kada ništa nisam znala o životu uopšte, nego sada, kada kao nešto znam. Everything is an illusion. I zato sam rešila da ništa ne znam. Every moment is a bliss.
Ko smo mi ako nismo najbolji drugima? I zašto smo uopšte rešili da krenemo tim putem. Kvazinajboljih. Šta smo želeli da zaboravimo.
Snovi se ne ostvaruju tako što ih sanjaš, već tako što se probudiš.
Kada se probudimo, važan deo je komunikacija sa spoljnim svetom. Kome šta kada i gde objašnjavamo. I da li uopšte želimo da sebe pojasnimo velikim ljudima sa malim shvatanjima. Ja sam pokušala i nisam uspela. Zato sebe objašnjavam sledećim rečima: prsla sam. I am out of my mind. Čini mi se da im onda bude lakše da shvate da ništa van Matrice ne mogu da razumeju. I onda zajedno damo meni dijagnozu. Niko nije srećan zbog toga, ali je svima jasno. Na takav život su navikli, neću im to oduzimati. Da im ne kvarim sreću dok uživaju u Suncu, gledajući sopstveni prst. When you know better, you do better.
Tu se krije gvint. Jer smo tu mi.
Ah, Bože moje, ako nije bilo na našim precima da prekinu niz, na nama jeste. Kada odlučimo da izađemo iz sveta koji konstantno juri nešto van sebe. Koji kupuje da bi oponašao muškarce i žene sa naslovnih strana koji su fotošopirani do nivoa neprepoznatljivosti. Iz sveta koji nas uči da budemo najbolji studenti ili radimo fensi poslove, jer o čemu ćemo se hvaliti na slavama. Ugovor na neodređeno, a plata redovna. Dostigao si raj na zemlji. Treba samo da sačekaš još 30 godina do penzije i onda sledi nagrada. Smrt.
Međutim, mi sada znamo da se život živi dok si živ. I da sigurnost ne postoji.
You can’t be dead, Neo. You are The One.
Sami sebi stojimo na putu. I možda televizor. Zato, hajde da ostanemo kod kuće i isključimo sve telefone, svoje misli i bilo koji oblik distrakcije. Da budemo budni bez spoljnog sveta i nečega na dohvat ruke. Kao mistici. Koji su odlazili u pustinju. Da im ne bi stizala notifikacija sa instagrama. Isključimo ga i pojačajmo sebe. SADA.
There is no spoon. There is only you.
Bend or brake the rules.
