Naučno dokazana isceljujuća moć stvaralaštva

Većina nas je upoznata sa moći koju kreativnost ima, ako je negujemo u svom životu. Ona nas može uputiti ka novim mogućnostima, otkriti drugačije svetove, dopustiti da volimo nepoznato. Kreativnost je inspirativna i zato nas može svakodnevno inspirisati, a osećaj koji na tom putu razvijamo je zabavan!

U današnje vreme, raditi nešto jer nam je zabavno i baš zato što nemamo nikakve koristi od toga, svojevrstan je bunt. Zato je stvaralaštvo i sopstvena vrsta transportacije, tu gde jesmo, ali i svojevrsna forma leka. Zabava poboljšava naš osećaj povezanosti, kako sa drugima, tako i sa sobom i životom. Ona, takođe, smanjuje stres i povećava sreću. Konkretno, kreativnost može pomoći našem poslu da procveta i da naš život bude i ostane ispunjen.

Biti svoj, te izražavati sebe glasno i krasno, vodi nas ka sopstvenoj svrsi i mnoštvu mogućnosti, novim klijentima (ako je vaša svrha profesionalna) ili partneru (ukoliko tako želimo da se ostvarimo). Kreativnost, posebno kada je u vezi sa samoizražavanjem, takođe može poboljšati imunološku funkciju, raspoloženje i otpornost.

KREIRANJE UMETNOSTI JE ZABAVNO

Svako dete zna da je dobar osećaj stvarati umetnost, pevati pesme, igrati igrice i kretati telo. Nauka je takođe dokazala da svaka od tih stvari ima višestruke kognitivne, emocionalne i fizičke koristi. Oni su ustanovili da zabava povećava dopamin i da je bavljenje umetnošću (kao gledalac ili stvaralac) zdraviji način za podizanje dopamina, u poređenju sa mnogim drugim izvorima za zadovoljstvo i nagradu.

POSMATRANJE UMETNOSTI JE KREATIVAN ČIN

Mnogi ljudi shvataju da je proces stvaranja nečega umirujući, neka vrsta meditacije, iako je čak i samo gledanje lepih stvari lekovito. Studija sa Univerziteta Vestminster u Engleskoj je to dokazala umetničkom intervencijom za vreme ručka. Istraživački tim je naterao ljude da uđu u galeriju tokom pauze za ručak, pogledaju umetnost, popune anketu i provere nivoe kortizola u pljuvački (fiziološki indikator stresa). Gledajući umetnost, kortizol je značajno pao – na nivoe koji bi inače trebalo da se dostignu 5 sati. Rezultati istraživanja su takođe pokazali da je ova jednostavna promena, poboljšala raspoloženje i dodatno pospešila opuštanje.

Zaključak: gledanje u umetnost rezultira brzom normalizacijom stresa.

VAŽNO JE GDE RADIMO I STVARAMO

Prelepa okruženja su inspirativna mesta za rad, jer forma utiče na sadržaj – dokazali su naučnici!

Podaci iz literature o psihologiji životne sredine govore nam da su zaposleni srećniji, uzimaju manje bolovanja i da se osećaju produktivnije (do 15 odsto više) ako njihov radni prostor uključuje prirodno svetlo, umetnost, biljke, kao i atraktivne elemente dizajna. Energija prostora je bitna, a okruživanje inspirativnim stvarima ima smirujući, prijatan efekat na um i telo.

I NAUKA ŽELI DA RAZVIJAMO UMETNIČKU STRANU

Posećivanje umetničkih prostora, posedovanje umetnosti u svom radnom/kućnom prostoru i okruživanje biljkama i prirodnim svetlom može napraviti duboku razliku u vašem kvalitetu života, dokazano je naučno.

Pravljenje umetnosti, puštanje muzike, plesanje, pisanje ili obavljanje neke druge kreativne aktivnosti mogu dodatno unaprediti vaš život. Studija iz 2019. objavljena u British Medical Journalu bavila se i pasivnim (gledanjem) i aktivnim (participativnim) umetničkim angažmanom. Ljudi koji su se pasivno bavili umetničkim iskustvima, njihovi rezultati su pokazali značajno poboljšanje kvaliteta života, percipiranog zdravlja, kao i osećaja pripadnosti.

Oni koji su aktivno stvarali umetnost, doživeli su još veća poboljšanja u kvalitetu života i percepciji zdravlja. Umetnici su dodatno imali statistički značajna poboljšanja u duhovnom blagostanju, osećaju smisla i miru.

UKLJUČIVANJE KREATIVNOSTI U NAŠU SVAKODNEVICU

Svi smo mi na neki način kreativni. Tvoji kreativni impulsi mogu se pokazati kroz kuvanje, dekoraciju, baštovanstvo, društvene mreže, posao i druge ne-preterano-umetničke, ali ipak kreativne izraze.

Zato je na nama da upoznamo svoj jedinstveni izražajni stil, te prilagodimo svoja očekivanja od umetnosti, kako bi kreativnost mogla slobodno da protiče.

Možete se zapitati Na šta sam trenutno inspirisana da radim sa svojim životom?, zatim Kako mogu da doprinesem kolektivu?, potom Šta mogu da stvorim sa svojim jedinstvenim idejama, energijom, stavom i talentima?, te nakon što postaviš sebi pitanja, i dobiješ odgovore na njih, možeš iskoristiti neku od dvadeset tehnika koje sam izlistala, a koje ti mogu pomoći na tvom putu.

1. Igraj se sa nedominantnim rukom, tako što ćeš pisati ili crtati.
2. Organizuj samostalnu plesnu zabavu, ili uključi i svoje prijatelje.
3. Nacrtaj nešto što vidiš u svojoj kući ili dvorištu, ali oboj to nekim ludim bojama (samo iz zabave).
4. Kupi bojanku za odrasle, ili mandalu, te uživaj u kreiranju sopstvenih dizajna i šara unutar ili van linija.
5. Kuvaj, zaboravljajući na mere, sa malom promenom recepta – ubacujući nešto bajno što obožavaš.
6. Tvoje dvorište, takođe može biti tvoje platno.
7. Vodi „dnevnik ideja“ i posveti se isprobavanju nekoliko njih svakog meseca. Zatim možeš investirati u svoje ideje, i učiniti ih stvarnim. Why not? 🙂
8. Igraj se sa svojom garderobom. Način na koji se oblačiš i stilizuješ, odražava tvoju ličnost.
9. Način na koji ukrašavaš svoju kuću ili svoju kancelariju, dodatne su izražajne mogućnosti. 
10. Pravi umetnost sa decom (svojom ili tuđom). Istražite vodene boje, glinu, šljokice i boje za prste.
11. Napravi vision board, sa olovkama, bojama i pronađenim predmetima.
12. Napiši ili ilustruj neke od svojih snova.
13. Vodi jutarnje stranice i zapitaj se Gde se moja kreativnost najbolje otkriva?, Kako mogu da budem autentična u svom izražaju?, Šta me inspiriše i raduje?
14. Napravi grupe prijatelja! Okupi likovne prijatelje, prijatelje pisanja, plesače, muzičke prijatelje, kulinarske prijatelje, poslovne prijatelje. Imati nekoliko prijatelja sa kojima možeš da radiš kreativne stvari, omogućiće vam da učite jedni od drugih, motivišete jedni druge, delite ideje i sarađujete.
15. Razmisli o umetničkim programima fokusiranim na razvijanje ideja, povećanje kreativnosti i podsticanje inspiracije.
16. Pogledaj oko sebe u to šta poseduješ (termos, šolju, saksiju za cveće) i razmisli kako bi mogla da taj predmet učiniš još lepšim, zabavnijim, šarenijim ili zanimljivijim.
17. Igraj se šarama i dezenima.
18. Idi u kreativne šetnje.
19. Meditiraj.
20. Dodaj biljku, kristal ili malo umetničko delo u svoj radni prostor kako bi podstakla inspiraciju i produktivnost.
21. Kada stvaraš nešto – bilo da je to zapis u dnevniku, obrok, pesma ili umetničko delo, radi to posvećeno, negujući zahvalnost.

Svi smo mi umetnici u ovom životu, konstantno stvarajući različitim alatima i talentima koji su nam na raspolaganju. Ono na šta se fokusiramo raste, zato vežbajmo da budemo kreativni, na različite načine.

Samoizražavanje je dobro za stres, raspoloženje, ali i anksioznost. Pravljenje umetnosti može dodatno sniziti krvni pritisak i ojačati imuni sistem. U skladu sa tim, ako smo zainteresovani za holističko zdravlje, pokušajmo da uključimo više kreativnosti u svoj život.