Meditacija je prirodan način da se telo prepusti stanju mira i opuštanja. Iako su tradicionalni načini meditiranja, kada sedite na podlozi i smirujete um, poznati, ipak danas želimo da pričamo i o drugačijoj vrsti meditacije – onoj aktivnijoj, kao što je slikanje pejzaža.
Interesovanja za hobije, poput pejzažnog slikarstva, mogu pomoći ljudima da se opuste, osećaju manje stresa ili imaju nešto kreativno da rade kada imaju slobodnog vremena, kaže dr Džef Dicel, licencirani psihijatar i trener razmišljanja o performansama. Neki hobiji su toliko korisni na ličnom nivou da se mogu smatrati oblikom brige o sebi, dodaje on. Pored prednosti hobija, koje imamo i razvijamo slikanjem, pejzažno slikarstvo može promovisati osećaj regenerisanja kroz povezanost sa prirodom i meditativnim tokom koji je potreban za slikanje slike.
PEZAJZAŽNO SLIKARSTVO KAO MEDITACIJA
Pejzažne slike su prikazi našeg prirodnog sveta i krajolika, interpretirani kroz oči umetnika i njegove četkice, piše Džesika Hjuz, likovna umetnica, specijalizovana za apstraktne scene prirode.
U pejzažnom slikarstvu, subjekti često uključuju drveće, valovita polja, cveće, planinske lance, velike vodene površine i nebo. Bez obzira na to kako umetnik prenosi posmatrano, većina jakih pejzažnih slika se duboko povezuje sa svojom publikom izazivajući snažan osećaj pozitivnosti, nade, smirenosti ili osećaja ekspanzije, objašnjava Hjuz.
Baš kao što provođenje vremena u prirodi može biti regenerišuće, kao i uzemljenje, slikanje pejzaža može imati sličan meditativni efekat na čoveka. Biti napolju i uživati u prirodi smanjuje nivo stresa i promoviše bolje blagostanje, potvrđuje Amanda Levison, licencirani profesionalni savetnik iz Neurofeedback & Counseling Centra u Harisburgu. Istraživanja pokazuju da boravak u prirodi ili gledanje pejzaža u prirodi fokusira našu pažnju, promoviše bolje fizičko zdravlje i može dovesti do toga da vidimo svet većim od nas samih, što nam pruža osećaj perspektive, dodaje ona. Bilo u stvarnom obliku ili kroz sliku, specifični moždani krugovi oslobađaju hormon dopamin, povećavajući našu radost, osećaj svrhe i nivo energije.
PRAKTIKOVANJE PEJZAŽNOG SLIKARSTVA
Slično drugim oblicima umetnosti, stvaranje pejzažne slike počinje sa malo inspiracije. I, baš kao i meditacija, Hjuz kaže da je najbolje doći sa mesta bez osuđivanja gde imate prostora da istražite svoje kreativno ja. Stvorite siguran prostor gde vreme i stvarnost mogu bezbedno da nestanu, tako da možete uroniti u stanje toka, osećajući poverenje da će se sopstveni unutrašnji proces odvijati, čak i bez vašeg uma, objašnjava Hjuz. Slikarstvo može biti bezbedno utočište gde ceo spektar vašeg emocionalnog iskustva može imati mesto da izađe iz vašeg tela i bude uhvaćen u vizuelnom obliku, dodaje ona.
Sa ovakvim načinom razmišljanja, bićete bolje opremljeni da uđete u stanje toka sa svojom umetnošću, otpuštajući očekivanja i sve ostalo što dolazi sa egom, te dozvoljavajući sebi da kreirate terapeutsku scenu prirode.
Pre nego što uzmete svoju četkicu, možete da izaberete temu na kojoj ćete raditi. Odabir subjekta može biti jednostavan, kao na primer oslikavanje sopstvenih pejzažnih fotografija u obližnjem parku ili čak našem dvorištu, napominje ona. Postoji nešto zaista magično u slikanju na otvorenom, uronjeni u prevođenje onoga što vidite, čak i dok se osvetljenje pomera iznad vas i vetar stvara kretanje. Nakon što se odlučite za temu, vreme je da zgrabite svoje boje i četke i uđete u stanje toka.
Sedite i posmatrajte pejzaž i udahnite ga, kaže Hjuz. Bilo da radite sa fotografijama ili se slikate u prirodi, dozvoliti sebi da zaista zamislite osećaj i energiju okruženja te je svojim kreativnim potezima prikažete kako je vi doživljavate.
Uz prednosti boravljenja u prirodi, ovakvim činom dopuštate sebi da se prepustite kreativnom procesu i potezu četkice po platnu koja vas sama vodi, gubeći pojam o vremenu i brigama. Zato čitav ovaj proces može imati duboke meditativne prednosti.
