U današnjem blog postu razgovaramo na temu:
Ko sve jeste umetnik?
Da li smo svi mi umetnici?
Šta sve jeste umetnost?
KO JE SVE UMETNIK?
Zato što znam da niko ne drži apsolutno pravo na kreativnost i umetnost, zato verujem da smo svi mi pozvani da o umetnosti razgovaramo, ako osećamo da nas tema intrigira, budi ili frustrira.
Istorija umetnosti, istorija pojedinca i sveta, kao i mnogobrojna promišljanja na temu kreativnosti, sugerišu nam šta se verovalo i šta verujemo kada pričamo o kreativnosti i umetnosti.
Međutim, ukoliko nismo pohađali umetničku školu ili fakultet, moguće je da su ovakve diskusije ostale mimo nas, dok je moja namera da ih stavim na sto među svima nama koji volimo, praktikujemo ili negujemo svoju kreativnu stranu.
U skladu sa tim možemo razlikovati dva pojma – creative i artist, i ja sam im dala ovakvu definiciju – umetnik je osoba koja stvara bilo koji oblik umetnosti, dok je kreativac svako na svetu.
KREATIVNOST JE ALAT ZA POKAZIVANJE NAŠE DUŠE SVETU.
Pitanje da li je svako umetnik ko stvori bilo šta što nalikuje na uvrženi stav o umetnosti ili nije, ako to ne nalikuje na akademiju i određeni standard, vodi nas do umne diskusije koja svakako može iznedriti različita mišljenja ili stavove, međutim moj poziv jeste da nas vratim u dušu, telo i u kreativno strujanje. Zato ću reći da je svako ko stvara umetnost, umetnik. To će biti okosnica ovog teksta o tome ko sve jeste umetnik i šta sve jeste umetnost.
Zato što nije na nama umetnicima da se bavimo time kako nas institucije ili svet doživljavaju, već da stvaramo, zato u šestomesečnom programu Glasnog i Krasnog Življenja učimo kako da se oslobodimo institucionalnih mišljenja kojima robujemo, dajući sebi opravdanje zašto ne stvaramo.
ŠTA SVE JESTE UMETNOST?
Zato što verujem da su svi ljudi kreativni, moj poziv je da pričam o kreativnosti, kao o nečemu što je opipljivo, iako ona jeste mistična i magična i nije joj lako pristupiti, jer ona nije oblik ili forma, ona je strujanje.
Kreacija struji kroz svet, dane, uzdah i izdah i zato je pravo pitanje – da li smo svesni kreativnosti i njene moći?
Zato što smo sate, dane ili godine proveli razvijajući blokade i sabotirajuća uverenja o kreativnosti ili umetnosti, verujem da danas nismo u stanju da svi budemo umetnici i da se tako nazivamo.
IDENTIFIKACIJA SA UMETNOŠĆU, ČINI ČOVEKA UMETNIKOM.
Da su kreativnost i umetnost bile na meniju od našeg ranog detinjstva, da su nas učili i usmeravali ka tome da razvijamo imaginaciju i inspiraciju, mi bismo danas imali mnogo više umetnika, ili bismo makar prestali da se bojimo da sebe nazivamo jednim.
Kada smo u identitetu nečega što duboko osećamo da jesmo, mi tada možemo da dopustimo sebi da stvaramo neometano i ne ograničavajući sebe time šta i koga društvo podrazumeva pod umetnošću, a šta i koga ne.
Svako ko sebe doživljava umetnikom, umetnik i jeste.
ŠTA SVE RAZLIKUJE UMETNIKA OD NEUMETNIKA?
Hrabrost, srčanost i duševnost.
Hrabrost da se danas bude umetnik u svetu u kome je fokus na materiji i umu, koji neguje novac, uspeh i poziciju kao najviše vrednosti, biti neko ko se uprkos trendu odlučio da stvara iako ne zna šta će iz toga proizaći, najhrabriji je čin koji kreativac može učiniti za sebe.
Stvarati, iako ne znamo da li ćemo do kraja uspeti u tome da iznesemo i porodimo ideju, te da li će album, roman, kompozicija ili skulptura biti odraz onoga što je potencijal nas samih, i biti u mogućnosti da svoje uloženo vreme i uron naplatimo, zaista je hrabrost.
Ono što razlikuje umetnika od onoga ko sebe nema hrabrosti tako da nazove, jeste stvaranje uprkos strahu i neizvesnosti, kreiranju uprkos nemanju vremena, pravljenju, pisanju ili komponovanju, uprkos mogućem izopštavanju iz društva.
Nas je kreacija pozvala da uđemo u njeno okrilje i to je dovoljan znak da sebe nazovemo umetnikom, te stvorimo umetnost. Hrabrost je prva instanca na kojoj neki odustanu i ne razvijajući svoju kreativnost, i stvaralaštvo, sve više idu od sopstvenog identiteta, isključivo konuzimirajući tuđi sadržaj.
Kada nas kreativnost jednom pozove na stvaranje i ukoliko smo bili hrabri da se odazovemo, naredno poglavlje koje se otvara je poglavlje srčanosti. Zašto srčanost?
Umetnik je danas osoba koja istinski prelazi iz glave u srce i pojmove treba i mora, pretapa u osećaje želim, osećam, volim.
Treća faza je duševnost. Kada nas kreacija, muze, život, univerzum, Bog pozovu da stvaramo i budemo umetnici, potrebna je duševnost da dopustimo uron, stvorimo vreme i oslobodimo prostor da se poziv poneguje i čuje.
Snaga duše je potrebna, kako bismo kada očistimo prašinu sa nje, bili u mogućnosti da se suočimo sa onim što smo stavili na papir, platno ili u pesmu. Uz snagu duše, neophodne su i vera i poverenje da ćemo iz toga izaći živi.
Zato je umetnik osoba koja je sposobna da se nekoliko puta reinkarnira u jednom životu i koja je spremna da otpusti sve staro i prošlo. Iako se to ne mora dogoditi, svesni smo da ulazimo u takve dubine, da može dogoditi rastapanje prethodnog sveta i stvaranje novog. Svesni činjenice, mi prihvatamo poziv kreacije i stvaramo.
Da bismo postali umetnici, da bismo živeli umetnost u sebi ili da bismo ono što imamo u wordu, u bloku, potrebno je da otključamo kreativnost i prihvatimo poziv, te razumemo kako ona dela i struji, na šta nas tačno poziva i ka čemu usmerava, a to možemo ako smo sebi dali dozvolu da se identifikujemo kao stvaraoci, te kreiramo ono na šta smo pozvani, uz hrabrost, srčanost i duševnost.
Znajmo – važnije od diplome, institucije ili uvrženog mišljenja, jeste poziv.
Ako si čuo/la poziv, ali su ti potrebni alati da ga pretvoriš u božanstveno iskustvo, pogledaj detalje programa Glasnog i Krasnog Življenja i odluči da li je za tebe u ovom trenutku.
