Ne postoji ništa toliko milo za našu dušu, kao kada pronađemo svoje pleme ljudi koji deli sastojke Univerzuma sa nama. Takva mesta postoje svuda na svetu, retko kad su skrivena, ali zahtevaju od nas da otkrijemo ko smo, šta volimo i šta nas raduje. Jedno od takvih mesta, kreirali su Dragan i Ivana Lončar, blizu Botaničke bašte u Beogradu. Sa ovom uzvišenom, a čovekomernom joginom i učiteljem, razgovarala sam o jogi, životnim prekretnicama, najvišim vrednostima i sposobnostima da uzvišeno praktikujemo svakodnevno. Uživajte u razgovoru sa Ivanom Lončar.
Šta je za tebe joga?
Joga je disciplina uma i tela. U svojoj konačnoj formi vodi duhovnoj samorealizaciji u smislu prepoznavanja svoje prave prirode (na sanskritu svarupa). Ona nas oslobađa svega onoga što je suvišno. Njena osnovna filozofija je filozofija nenasilja (na sanskritu ahimsa), istinoljubivosti (satyam), neposesivnosti (aparigraha), iskrenosti prema sebi i drugima (ardžava), opraštanja (kšama) i ispunjenosti i prihvatanja života onakvim kakav jeste (santoša).
Koji trenutak je bio prekretnica u tvom životu?
Jedan od značajnijih perioda u mom životu su 2006. i 2007. godina kada sam pohađala školu za obuku joga instruktora u Vidya Yoga Školi – Školi joge Dragana Lončara, i dve godine kasnije počela da u istoj školi radim kao joga instruktor i vodim praktični deo nastave u okviru kursa za obuku joga instrukora. Zatim, 2010. godine sam imala još jedan divan i inspirišući susret sa prosvetljenim tibetanskim Lamom, HH. the 17th Karmapa Trinley Thaye Dorje. Tom prilikom sam inicirana u Vadžrajana Put tibetanskog budizma. Sve se to dešavalo u tibetanskom manastiru Montchardon, u francuskim Alpima. Od tada redovno posećujem tibetanske manastire u Francuskoj, kada god ovaj veliki duhovni učitelj boravi tamo i održava inicijacije i predavanja.
Opiši nam kako izgleda inicijacija u tibetanski budizam? Koja su njegova načela?
Hvala puno na pitanju, podelila bih odgovor kroz opis Dragana Lončara.
Sa prijateljima i joga učenicima sam krajem jula 2008. godine posetio Karmapu, za vreme njegovog boravka u južnoj Francuskoj. Bilo je to u organizaciji Karmapa – Instituta u Valderuru. Tom prilikom smo, kao manja grupa njegovih učenika iz Srbije, imali tu čast da budemo u njegovom društvu, da primimo blagoslov od tako saosećajnog i blaženog čoveka. Kaj (Caille), seoce na oko 1200 metara nadmorske visine, u planinama Provanse, u Francuskoj, nalazi se na samo sat vremena vožnje od frenetične Nice, ili Kana. Tu vreme kao da stoji. Mestašce smešteno u nepreglednoj dolini, okruženoj visokim planinama, gusto pokrivenim četinarima. Kamene kuće, veoma slične onima u Istri, dobrodušni meštani. Radoznali psi koji se bez straha šetaju uskim ulicama, svaki sa svojim identitetom. Sa ukusom ukrašeni balkoni i prozori, živopisni ulazi sa predivnim cvećem i taj, ah, taj božanski, nezaboravni, planinski vazduh. Iznad svega, mir, koji caruje tom dolinom.
Karmapa poglavar Karma Kađu škole tibetanskog budizma, je prvi svesno inkarnirani Lama Tibeta, nosilac pune transmisije i neraskidivog toka prosvetljenja svih Buda. Buda je predskazao da će se 1600 godina posle njegovog odlaska, pojaviti čovek izuzetnog duhovnog ostvarenja i beskrajnog saosećanja koji će širiti budistička učenja tokom mnogih ponovnih rođenja. Biće poznat kao Gospodar Karme – Karmapa. Karmapa se smatra emanacijom bodhisatve saosećanja – Oči Ljubavi (Avalokitešvara – na sanskritu, ili Čenrezi – na tibetanskom). Takođe je poznat i kao Lama sa Crnom Krunom. On je sada u svojoj XVII inkarnaciji kao Karmapa Thaje Dorđe. Opis iskustva inicijacije u Boginju Bela Tara. Skroman, moglo bi se reci čak ponizan mladić, veoma inteligentnog i poput deteta otvorenog, krajnje dobrodušnog pogleda, sa osmehom na licu, klimanjem glave i klanjanjem pozdravlja prisutne. Seda na svoje mesto, bogato ukrašeno simbolima tibetanske ikonografije. Iza njega se nalaze predivne tanke. Pogledom prelazi preko prisutnih i zahvaljuje se svima što su došli, objašnjavajući zatim vrednost inicijacije koju ćemo primiti.
Kao i do sada, u drugim prilikama, njegov dolazak sam osetio pre nego što se Lama fizički priblizio šatoru. Osetite kao da vas je obuhvatio neki talas i blago vas uzdigao iznad bezbrižnog žamora prisutnih. Kao neka vrsta pripreme, kroz koju je vaša svest trebalo da prođe za inicijaciju koja sledi. Um vam postaje izoštren, prozračan i jasan. Sve primećujete, ali se ni za šta ne vezujete. Na kraju, tu je srce, koje nepogrešivo prepoznaje i zna, pogotovo kada ste već imali prilike ranije da se srtetnete sa tako velikim duhovnikom.
Svi smo ustali, utihli i bez misli, gledajući prema ulazu u isčekivanju Lame, čiji su dolazak upravo najavili. Na Tibetu, kao i u većim centrima, dolazak njegove Svetosti najavljuju duvanjem u dugačke trube. On kao da zaista najavljuje Budinu svest, koju je jedino moglo da primi beskrajno saosećajno biće kao što je to Karmapa.
Bila je to inicijacija u Belu Taru – na sanskritu – Sita Tara. Ona je Bodisatva beskarjnog saosećanja. Saosećanje, Karuna, je vrlina koja se neprestano ističe i stavlja ispred mudrosti, Prađne. Čitav Mahajana budizam počiva na dva stuba, to su Karuna i Prađna, jer jedno bez drugog ne ide. Beskrajno saosećanje nas vodi do konačnog uvida o jedinstvu svega, mudrost koja nas oslobađa od svega suvišnog nas vodi u osećaj jedinstva sa čitavim univerzumom, koji je emanacija čiste ljubavi iz koje čitav svet neprestano nastaje, i u nju se vraća.
Kako te je susret sa Draganom Lončarom oplemenio?
Zahvaljujući Draganu Lončaru upoznala sam učenja za koja možda nisam ni bila svesna da sam baš za njima tragala. Upoznala sam učitelje koji su veliki i skromni u isto vreme. Videla sam da osobine onih koji su stekli visoko obrazovanje, onih koji su učeni i uživaju veliko poštovanje mnogih svojih učenika i sledbenika, ne moraju nužno, i nisu, arogancija i umišljenost, već skromnost i unutrašnji mir.
Dragan i ja smo do sada organizovali 11 aktivnih letnjih joga odmora na hrvatskim ostrvima, nekoliko zimskih odmora u Sloveniji, a ove godine nastavljamo sa 15. po redu školom za obuku joga instruktora.
Kako da jogu inkorporiramo u svakodnevni život?
Disanje, asane, meditacija, ishrana.
Zašto asane nisu jedini deo joge?
Asane nisu jedini sastavni deo joge s obzirom na to da smo mi višedimenzionalna bića. Prema učenju joge, nas sačinjava pet omotača ili tela. To su: fizički nivo – anamaja koša, energetski nivo – pranamaja koša, mentalno telo ili manomaja koša, psihičko ili kauzalno telo – vigjana maja koša, i na kraju telo jedinstva i blaženstva – anandamaja koša. To su nivoi postojanja svakog od nas, ali se naša svesnost nalazi uglavnom na nižim nivoima.
Joga oplemenjuje i vitalizuje sve nivoe čovekovog postojanja. Telo smatra grubljom kristalizacijom prethodno stvorene mentalne imaginacije i svojim tehnikama postepeno ”produhovljuje” taj najgrublji nivo našeg postojanja. Proces ”osvešćivanja” ne završava se na telu, već ide dalje i obuhvata sve suptilnije nivoe našeg bića, od energetskog i mentalno – osećajnog do psihičkog, postepeno ih dovodeći u skladan odnos. Telo su kočije, čula su konji, čulni objekti su putevi, um su uzde, inteligencija je kočijaš, Sopstvo je putnik. Mudar čovek zna da je njegovo pravo ”Ja” – Sopstvo, samoispunjeno i samodovoljno onda kada je ujedinjeno sa telom, čulima i umom (Stara izreka iz Upanišada). To stanje jedinstva zove se joga.
Da li je ishrana deo joge?
Kao što smo već na početku rekli, da se joga bazira na ahimsi – nenasilju, bilo bi krajnje neiskreno ako se ne bismo zalagali za vegetarijansku ishranu. Time osiguravamo ne samo zdraviji život, već i sprečavamo nepotrebnu patnju životinja. Sav stres i strah koje životinja proživljava čekajući u redu za klanje, ostaje zapisano na informacionom planu u mesu koje jedemo.
Da li je meditacija deo joge?
Ljudi, koji dugo i predano vežbaju jogu, naročito ako primenjuju i tehnike meditacije, primećuju da im je sve manje stvari potrebno da bi bili srećni. Ljudi pokušavaju da ispune svoju duhovnu prazninu na razne načine. Profesor Jerotić je jednom rekao nešto što mi se jako svidelo, a to je da ljudi često imaju kompezatorki krč za manjkavosti u svom karakteru, a ta manjkavost predstavlja tu prazninu koja nije ispunjena. Dolazi se do pitanja koliko je osoba, kao dete, primila ljubavi, prvo od majke, zatim od oca. Kasnije ona to pokušava da kompenzuje ambicijama u postizanju izvesnog statusa, poslovnog i finansijskog, da osnuje porodicu i sl. U jogi postoji termin santoša, što znači – biti zadovoljan, ispunjen. Santoša ne zavisi od spoljašnjih dobara. Pri tome, joga ništa ne zabranjuje, već kaže – imaj sve te stvari, ali u svemu posmatraj sebe. Moramo da ispoljavamo ono što nosimo u sebi, a ne da potiskujemo, jer najgore je provesti život u samozavaravanju.
Da li su tehnike disanja deo joge?
Čovek se rađa sa udahom i napušta telo sa izdahom. Dah je saputnik naše duše. Disanje je, prema tome, više od prostog širenja i skupljanja pluća. Bili mi toga svesni ili ne, disanje se neprekidno odvija tokom dvadest četiri časa. Dah je naše najveće bogatstvo i bez njega ne bismo mogli da živimo duže od tri minuta. Međutim, nije svako disanje i pravilno disanje. Jogičke tehnike daju precizna uputstva kako treba disati. Joga počinje onda kada polako, produženo, duboko i svesno udahnemo vazduh. Svesnost udaha i izdaha daje smisao svemu što radimo. Kada svesno i pažljivo pratimo i osećamo svaki naš udah i izdah, tada smo prisutni, ono čuveno, a ipak ne tako lako i dostupno ”ovde i sada”. Svesnost joga položaja, koji zauzimamo i disanja se sjedinjuju u jedno iskustvo. Pre nego što pristupimo jogičkim tehnikama disanja, tzv. pranajami, potrebno je da prethodno naučimo da pravilno dišemo. Za početak je dovoljno da 15-tak min jednostavno ali budno i prisutno osećamo i ispratimo svaki naš udah i izhah, da se sa njim povežemo, jer je upravo to prirodan način da se povežemo sami sa sobom, i da po potrebi svoje telo opuštamo, energizujemo, stabilizujemo, kako tokom izvođenja asana, tako i tokom svakodnevnih aktivnosti. Kada je naš dah miran i ujednačen, tada se osećamo prijatno i dobro sami sa sobom.
Kako izgleda jedan tvoj dan?
Postoji određena rutina, ali volim da je povremeno i menjam, zavisno od godišnjeg doba, kao i od mesta na kome boravim, da li sam kod kuće ili sam na putovanju. Ako sam kod kuće, prvo i neizostavno je da pomazim naše 4 udomljene mace i da one dobiju doručak. Posle te nežnosti i radosti sa njima, sve ide lakše. Važno mi je i uživam da ujutru uradim svoju joga sadhanu – praksu joge, ona me lepo pripremi za novi dan i olakša sve što me tog dana od obaveza čeka.
Koje knjige ili pisce bi nam preporučila kako bismo se bolje upoznali sa jogom?
Učim jogu – Andre Van Lisbet,
Joga, besmrtnost i sloboda – Mirča Elijade,
Svetlost joge – B.K.S.Ajengar,
Autobiografija jednog jogija – Jogananda,
Kundalini Tantra – Svami Satjananda.
Fotografije: Jelena Dragutinović Bošković i Zoran Mirčetić
