Živeti Glasno

Da li čujete boje, vidite zvuke ili osećate ukus reči?

Da li ste se nekada zapitali kako bi bilo da možemo da vidimo muziku? Da svaki zvuk koji čujemo vidimo u određenoj boji i da sva čula koja posedujemo funkcionišu u isto vreme? Ovaj fenomen jeste moguć, ali samo kod određenih pojedinaca sa genetskom predispozicijom.

ŠTA JE SINESTEZIJA?

Da bismo sve ovo bolje razumeli, potrebno je da se upoznamo sa načinom na koji funkcionišu naša čula. Naime, sinesteziju možemo objasniti kao neurološki fenomen usled koga dolazi do preplitanja veza između centara za različita čula. Smatra se da osobe koje imaju sinesteziju koriste dva ili više čula u isto vreme.

Osobe koje su sineste mogu da vide zvuk, da osete ukus reči, da osete teksturu ili toplinu same boje, i to fizički, dok većina ljudi ima mogućnost da samo čuje muziku, vidi sliku, oseti dodir. Njihov mozak funkcioniše na poseban način i poseduje sposobnost da na jedan potpuniji način doživljava svet oko sebe. On kombinuje više čula istovremeno, pa osobe koje poseduju ovaj dar često ne shvataju koliko su posebne, jer je takvo njihovo svakodnevno funkcionisanje, kao i njihova realnost, jedina za koju oni znaju.

Stručnjaci za ovu oblast smatraju da se svi rađaju sa sinestezijom, ali da ona nestane do trećeg meseca. Osim kada su u pitanju pojedinci sa genetskom predispozicijom sinestezije, kod njih ona ostane ceo život i tako formirana se ne može nikada promeniti. Sinestezija se kod svakog javlja na drugačiji način, a dugo se smatralo da je samo plod bujne mašte usled asocijacija na dečje igračke ili bojanke. Takođe se pojava ovog fenomena pripisivala konzumiranju raznovrsnih droga, ali sama činjenica da se sinestezija javlja u ranom detinjstvu odbacuje ovu tvrdnju.

VRSTE SINESTEZIJE

Kako je mozak u mogućnosti da pravi različite kombinacije čula, postoji više tipova sinestezije. Jedan od najčešćih tipova javlja se kod osoba koje su u mogućnosti da vide slova i brojeve u boji. Sa druge strane, najređi tip sinestezije imaju osobe koje povezuju reči sa ukusom. Jedan od interesantnijih tipova jeste personifikacija, gde brojevi, slova ili čak dani u nedelji imaju određeni tip ličnosti. Takođe postoji i tip gde sinesteta može na svojoj koži da oseti dodire i bol koji doživljava osoba koju posmatra.

MUZIKA U BOJI − HROMOSTEZIJA

Muzika ima tu moć da u našem umu stvori asocijaciju na određeni trenutak u našem životu. Pomoću spotova se uglavnom dočaravaju poruke i lepota muzike koju autori žele da poruče ili naglase. Međutim, osobe koje su obdarene hromostezijom i bez muzičkih spotova vide zvuke i tonove u raznolikim bojama.

Naime, postoji interesantna priča kako je Melisa Mekreken saznala da poseduje hromosteziju. Ona je u razgovoru sa svojim prijateljem rekla da je birala narandžastu melodiju kao zvono svog telefona zbog toga što je njen telefon plav, pa bi boje bile komplementarne, što je njenog prijatelja ostavilo u čudu. Tada je imala samo šesnaest godina i nije znala da drugi ljudi nemaju tu sposobnost da melodije vide u bojama.

Ovaj dar iskoristila je da pesme poznatih muzičara naslika onako kako ih ona vidi. Naslikala je mnoge pesme, uključujući i Life on Mars (Dejvid Bouvi), Little Wing (Džimi Hendriks), Imagine (Džon Lenon)… Osnovna boja svake pesme je bila plava. Takođe i Filipa Stanton je slikarka koju je vredno pomenuti, ali ona je slikala portrete poznatih ličnosti, predstavljajući njihove glasove umesto lica. Tako se na platno prenela glas Ejmi Vajnhaus.

Džimi Hendriks je, na primer, video akorde u bojama. Njegov omiljeni akord bio je E7#9 koji je on video kao ljubičastu boju. Čak i njegova pesma Purple Haze govori o tome koliko je voleo ovu boju. Stivi Vonder je takođe, bez obzira što je veliki deo života bio slep, video svet kroz muziku koja mu je darovala boje. Govorio je da svirajući klavir može da stvori vizije boja svojih nota.

VAN GOG I NJEGOV DAR

Smatra se i da je čuveni Van Gog posedovao sinesteziju. Kada je učio da svira klavir, njegov profesor je primetio da određene tonove povezuje sa određenim bojama. Međutim tada još uvek nije bilo otkriveno postojanje sinestezije, pa i hromostezije, pa je morao da napusti časove klavira i krene da se bavi slikanjem. Njegova slikarska dela su jako popularna i smatraju se posebnim zbog toga što je on imao poseban stil stvaranja. Isprekidanim potezima četkice i jako ekspresivnim bojama prenosio je svoje misli na platno. Smatra se da su to simptomi neuroloških poremećaja sa kojima se borio i koji su nastali zbog toga što je mogao da čuje previše boja. Postoji mogućnost da je upravo zbog toga i odsekao sebi uvo – nije mogao da podnese previše zvukova različitih boja u svom umu.

Hromosteti su jako kreativni ljudi. Svoju nadarenost koriste za stvaranje i umetnost. Mnogo poznatih umetnika poseduje hromosteziju ili sinesteziju uopšteno, te taj dar su prigrlili i zajedno sa njim stvarali. Dosta ljudi čak nije ni svesno da poseduje ovakav dar. Obratite pažnju, možda se oduvek krio i kod vas.

Tekst: Jelena Trajković

Preuzeto sa sajta Mango i Papaja

You Might Also Like...

    error: Content is protected !!