Živeti Glasno

Biljana Cincarević: Da bi se čovek kalio, potrebno je da ima snagu da izdrži

Biljana Cincarević, damska ratnica, kroz slikarstvo i društvenu angažovanost, osvetljava generacijska nasleđa, prisećajući nas na davno ispričane priče. Njene reči bude na akciju, ljubav, ili pak revolt – sve sa ciljem kako bi nas ženstveno otrgla iz sna koji sanjamo zatvorenih očiju. Kroz višedecenijsko slikarstvo i konceptualnu umetnost, ali i putem ličnog života, Biljana nas zove na mogućnost da budemo oni za koje smo stvoreni – dostojanstveno prihvatajući da smo ratnici i poljoprivrednici, bogati istorijom i tradicijom, a pre svega imaginacijom i snagom da iznesemo ono za šta se naši preci i potomci mole. Uživajte u razgovoru koji smo vodile.

Kako se kalila Biljana Cincarević?

Ono što je mene kalilo nekoga bi osakatilo. Moja majka me je kalila svojim strogim i tvrdim generalskim vaspitanjem. Kalile su me priče o mojim precima. Moj boravak u detinjstvu na selu u planini svakog leta, po dva meseca letnjeg raspusta, radeći sve seoske poslove. Kalili su me svi oni koji su me ismejavali. Da bi se neko kalio mora da ima snagu da bi izdržao. To je kao neki trening, na duge staze, sa raznim tehnikama. Kalilo me je takođe i moje petogodišnje proučavanje Biblije i strogi hrišćanski kodeksi koje sam živela od svoje 18 do 23 godine. Moje genetske predispozicije koje sam dobila od predaka i pretkinja su mi sudbinski donele životne situacije u kojima se moja zmajevita izdržljivost i snaga morala aktivirati.

Da li je biti umetnik profesija ili poziv?

I jedno i drugo. Smatram da su umetnik i njegova umetnost jedno isto.

Da li smo svi umetnici?

Svaki čovek kreira. Kreira svoj život, sve odnose, svoj dom, svoju ličnost, svoja dela. Po svemu onome što ostavljamo iza sebe, može se zaključiti kakvi smo umetnici. Da li smo kreirali lepotu za sebe i za druge. Po tome se vidi, da li smo kvalitetni umetnici ili ne.

U kom trenutku ste spoznali da je moć u vama?

Kada sam iscelila svoju svest. Kada sam iscelila sebe od trauma, predačkih tereta i prokletstava, kolektivnih trans-generacijskih trauma, ličnih kompleksa i nametnutih programa. Kada sam počela da živim zdrave stilove života. Kada sam počela da dajem, a ne da uzimam, kada sam shvatila da sve što radim, mislim i osećam utiče na nekog, tada se javila savest, jer kada odem iz ove realnosti ostaće moja dela iza mene. Kada sam shvatila pozadinu ove realnosti koju živimo, osetila sam potrebu da se molim za mudrost. Šta sam govorila i kreirala u svom životu će i dalje živeti ako ta moja dela zrače humanošću i zdravim uticajem na druge.

Jung je pisao da mi živimo neostvarene snove naših roditelja, a pitanje za vas je koliko živimo naše pretke?

Postoji zakon porodičnih konstelacija koji je postavljen kao neuništiva repeticija vernosti porodičnom poretku. Sve što su naši preci radili, ono šta im se desilo, šta su doživeli, njihova profesija, emotivni odnosi i porodični, se u nekom obliku ponovo dešava, preskoči se jedna, dve ili tri generacije pa se ponovi. To bi od prilike bilo ovako: Ako moji preci, moji roditelji, nisu imali, umeli i smeli, onda ni ja ne umem, ne smem i nemam. Ako su oni imali nesrećnu ljubav imaću i ja, ako su moje pretkinje imale teške porođaje imaću i ja… I tako dalje. Sve se ponavlja. Ali na svaku četvrtu generaciju dođe do neke izmene, ili na bolje kao neki kvantni skok, ili na loše u neki sunovrat. Dakle, sve što su naši preci radili, dobro ili loše, to se odražava na nas kao blagoslov ili prokletstvo. Sva njihova dela ili nedela, se reflektuju na nas kao blagoslov ili prokletstvo. Jer: ’Oci jedoše kiselo gvožđe a sinovima trnu zubi’, kaže Biblija. To se zove vernost porodičnoj konstelaciji.

Šta su vas istraživanja o sebi i precima naučila?

Sve što sam ja sada, jesu delovi svih mojih predaka, njihovi talenti, njihova telesna građa, karakter itd. Međutim i moja sudbina jeste sastavljena od njihovih sudbina. Tako da moj stvarni identitet su moji preci. I ne samo moji biološki preci, nego i kolektivni preci mog naroda i moje tradicije. Da bi se razvijali i rasli na više nivoe humanosti, prosperiteta i intelektualnih i kulturnih dostignuća, važno je da tražimo podršku naših predaka. Tako što ćemo ih osvestiti u sebi, saznati što više o njima, čuvati sećanje na njih i prenositi na potomke. Iskazati im počast kroz rituale iz naše tradicije koju su nam oni predali. Velika opasnost za nas i buduća pokolenja leži u prekidanju vekovne repeticije tradicionalnih običaja i verovanja, jer kroz taj dugi niz nama stiže njihova podrška i blagoslov. Svedoci smo sa ove distance šta je komunizam učinio našoj tradiciji, običajima i verovanjima. Dakle, zbog svega što radimo danas naši potomci i društvo će ubirati blagoslove ili suprotno tome, teško će patiti, kao što mi patimo zbog onih koji su se odrekli predaka i predačke tradicije i činili zlodela.

Ko smo danas u odnosu na društvo i tradiciju koja nas je iznedrila?

Posle Drugog svetskog rata je došlo do defragmentacije i perfidnog pokušaja gašenja srpske tradicije i istorije, a danas se kao nikada u srpskoj istoriji lako rasparčava i rasprodaje zemlja i resursi stranim korporacijama. Sistematski je, od nekog većeg od nas, planirano mnogo unapred, kako ovo područje treba da bude obična frančiza, ekspozitura neke od vodećih sila. Pa tako na primer, naš današnji obrazovani školski i univerzitetski program kreira i štampaju nemačke izdavačke kuće u Srbiji. Na fakultetima se studentima predaje haška istorija. Naše bezbednosne službe i vojne institucije kontrolišu stranci. Nema zdravog nacionalnog medija koji će promovisati zdrave vrednosti i kvalitetan program. Sistemski se uništava duša i identitet srpskog čoveka, do te mere da mladima apsolutno ništa ne znači zbog čega su naši preci krvarili u svim ratovima. To što je 60 odsto muške populacije ili 1.350.000 ljudi izbrisano u odbrani Srbije od Austrougarske, danas mladima ništa ne znači. Političari rasprodaju fabrike i energetske resurse, uzimajući svoj deo od prodaje, i to je najgora izdaja koja se poredi sa Judinom izdajom Hrista. Nezainteresovani su za ekologiju, te ne donošenjem zakona o zabrani zagađenja i bacanja smeća, kreiranjem reciklažnih fabrika i drugih mera, radi očuvanja naše Prirode, pozicije i nadležnosti koje imaju ne znače mnogo. To je sve tako jer se sistematski tako planiralo odavno…


Koliko god da su nas zasipali osiromašenim uranijumom, bombardovali, otimali, trovali, demoralizovali i tendenciozno mladima servirali destruktivnu popularnu globalističku kulturu koja se gnuša našeg nasleđa, neće uspeti da spreče duh i gene naših predaka u nama radi očuvanja i odbrane naše zemlje, tradicije i identiteta. Jer : ’Tvrd je orah voćka čudnovata, ne salomi ga al zube polomi’. Tako i mi! Duh i geni naših zdravih, plemenitih i velikih predaka žive u velikom broju nas i toga treba da smo svesni. Mi smo zemlja ratnika i poljoprivrednika. Tako nas je ovo područje u kome živimo formiralo. I to moramo da prihvatimo i zagrlimo, da bismo bili u miru.

U kom trenutku bismo prema vašem mišljenju, kao Srbi, mogli da budemo radosni i ispunjeni? Koja pravila i načela bi trebalo da usvojimo, ko da budemo i na čemu da zasnivamo naš identitet?

Sve ovo što se dešava vekovima srpskom narodu, je sigurno posledica još drevnijeg teškog prokletstva predaka. I to je karmičko opterećenje koje ispaštamo, takođe i kao posledica ubijanja vladara. Srbija se može isceliti od ovog iz prošlosti, ukoliko se ponovo na kolektivnom nivou uspostave hrišćanske vrednosti. Naša drevna tradicija je negovala kult porodice i predaka. To je naš identitet kome moramo da se vratimo, ako želimo da imamo zdravu blagoslovenu budućnost. Mi živimo na izuzetnoj plodnoj i lekovitoj zemlji koju prvo moramo da prestanemo da rasprodajemo, da je povratimo i da se okrenemo njenoj zaštiti i zdravoj poljoprivredi. Zbog velikog broja svetinja trebamo se okrenuti tom verskom turizmu kao i banjskom, s obzirom na lekovitost voda i područja kojima je naša zemlja bogata. I na kraju negovati i podupirati izuzetne umove. Naučnike, kulturne stvaraoce i sportiste, jer Srbija imam izuzetan resurs u nadarenim ljudima, koje mora da zadrži kod sebe i neguje kako bi ojačali kao društvo sa takvim pojedincima divovima. I ono najvažnije što odražava to prokletstvo koje nosimo, je da ljudi koji vladaju Srbijom su međusobno razjedinjeni. I to je poslednja karika koja nedostaje da bi Srbija bila ujedinjena u sabornosti i slozi. Podele i nesloge moramo strateški isplanirati da ih eleminišemo tako što ćemo se vratiti veri predaka aktivirajući dobre aspekte – a to je praštanje, pravda i ljubav. Takođe širenje svesti kroz obrazovane i kulturne institucije i sve medije o zdravim stilovima života. Ovo bi trebalo biti Program Nacionalne strategije. I tada ćemo imati jasnu viziju budućnosti. Tek tada možemo da se nadamo boljitku i oslobađanju karmičkih uticaja koji nas drže vezanim vekovima.

Na koji način devojčice treba da žive sebe, a na koji način devojke i žene?

Isceljenje i ozdravljenje osnovne ćelije ljudskog društva a to je porodica, je najvažnija stvar koju kao društvo treba da negujemo. Antička Grčka je propala jer se rasturila porodica, a negovale su se homoseksualne tendencije koje su je oslabile. Danas se kroz popularnu kulturu sa Zapada promovišu užasno destruktivne stvari za našu decu. Mi kao društvo treba to da prepoznamo i zaštitimo se od toga. Daleko od toga da homoseksualne osobe i osobe bilo koje druge orijentacije treba segregirati, sva prava kao i druge osobe treba da imaju. Međutim, bilo koja manjina ne može da vlada većinom. Imamo primere iz prošlosti o ovome. Moral i etika su univerzalni zakoni, a hrišćanske vrednosti neguju porodicu i decu. Kada kažem hrišćanske vrednosti ne mislim na sveštenstvo, nego na Učenja koje je sam Hrist ostavio, naročito u njegovoj propovedi na Maslinskoj Gori, koju bi svako trebao pročitati. Deca su jako slabi i nežni deo društva i jako brižno treba sa njima, jer su oni buduće društvo. Devojčice treba da uče od svojih majki i baka, ali i u školama – šta znači Ženski princip koga nose u sebi. Šta je Arhetip Majke, koji takođe nose u sebi jer imaju matericu. Upoznavanje dece sa osnovnim postulatima, okrenuti ih Prirodi, voditi ih u prirodu, posvetiti im vreme, učiti ih šta je bilo u prošlosti, su izuzetno važne stvari za mentalno, duhovno i fizičko zdravlje dece. U njih ulažemo, da bi na kraju svog života uvideli da smo najlepšu kreaciju napravili u životu i da to ostavljamo iza sebe i društvu iza nas.

Zdravi majka i otac gaje zdravu decu. Da bi ta majka bila zdrava, neko zdrav mora nju da vaspitava i usmeri. I to je logično jer sve je lančano. A pošto su zdrave porodice na žalost retke, mi kao društvo, a naročito država bi trebalo da napravimo Strategiju za negovanje, ali i isceljivanje ranjenih, unesrećenih ili problematičnih porodica. Dakle odgovor na tvoje pitanje na koji način devojčice treba da žive sebe, je da žive svoje lepo i zdravo detinjstvo, u zdravoj porodici usmerene na obrazovanje, etiku i moral, na prirodu i mudrosti. Na sve vrednosti koje će je štiti i voditi kroz život u njihovo najveće dobro.


Što se tiče žena danas, baš o tome pišem u svojoj knjizi, monografiji koju uskoro treba da izdam. Takođe, pripremam izložbu koja nastaje iz energije mita o Kosovki Devojci. Mi i žene danas, bi trebalo da iscele svoje matrilinearne traume, jer je to teret koji nosimo. Jer su žene vekovima bile potiskivane, zlostavljane i ne uvažavane kao osobe sa svojim pravima na život jednakim kao muškarci. A to sve nosimo u našem genetskom, ali i kolektivnom nasleđu. Takođe, moramo se isceliti od ličnih trauma iz primarne ili sekundarne porodice, moramo učiti o svom Ženskom principu, otkriti sve ženske arhetipe koji postoje i one koje mi nosimo, jer će nam to u mnogome pomoći da živimo daj divni nežni, majčinski, kreativni ženski princip. Da otkrijemo Mudrost koju nosimo a naročito intuiciju koja treba da nam bude vodilja u životu. Da osvestimo programe ovog sistema koji nam se perfidno servira kroz taštinu modne industrije, konzumerizma i druge trivijalnosti koje nas ponižavaju time da nismo stvorene za velike stvari, osim da se ulepšavamo za druge i trošimo novac na ono što podržava takmičenje, zavist i taštinu.

Da li biste bili ljubazni da nam objasnite muški i ženski princip koji se nalazi u nama?

Odlike ženskog principa su da je pre svega porodilja života i negovateljica. Žena u svom arhetipu je kreatorka, negovateljica, materija, osećajnost, intuitivnost i mudrost. Veoma je važno osvestiti i priznati žensku intuitivnost. Ta intuitivnost se razvila kao posledica majčine brige za potomstvo, i prenela se na sve ostalo. U starim kulturama, starije žene su sačinjavale veće mudrih žena, gde su konsultovane po pitanju svega. Ženska mudrost je uvek podržana od te jedinstvene mudrosti žene.


Žena je ciklična. Naša hormonalna kretanja nam oblikuju stanje tela i emocija, pratimo mesec i godišnja doba. Žena ima tri životna ciklusa koja je snažno određuju i menjaju, a to su doba devojčice, doba zrele žene i doba (mudre) starice. Upoznavanjem sebe i shvatanjem da imamo životne cikluse, u mnogome se olakšava življenje. Bilo bi dobro ponovno preispitivanje i prihvatanje majčinstva kao osnovne karakteristike Ženskog Principa i arhetipa. To se ne odnosi samo na biološku decu, već Majčinski urođeni genetski odnos prema svemu. Osvešćivanje moći o kreiranju i stvaranju budućnosti kroz majčinski odnos prema životinjama, biljkama, samoj Planeti. Upoznavanje i prihvatanje materice kao nešto više od organa u telu. Takođe i mudrosti koju tek treba da prizovemo i ustoličimo. To otvara novo polje feminizma koje se razvija, menja i iznova formira sebe. Isceljena ženska seksualnost, majčinska priroda, isceljena žena kao kreatorka, hraniteljka i negovateljica, stvarateljka budućnosti i nezaobilazna mudra savetnica je najviši oblik feminizma. Fundamentalni odnos je odnos prema ženskom principu. To je istovremeno odnos prema planeti i prirodi. Isceljivanje narušene harmonije u ekosistemima, zaštita biljnih i životinjskih vrsta, reorganizacija starih sistema i savesno usklađivanje sa zdravim tokovima prirode je istovremeno isceljivanje odnosa sa ženskim arhetipom i sa Majkom Zemljom.


Odlike muškog principa su da je muškarac linearan, erektivan, strateg, zaštitnik, uman, racionalan i predvodnik. On je kompas i svetionik. Izvorište semena i vatre. Muškarac je graditelj, on je intelekt. Dok muškarac gradi kuću, žena gradi i ispunjava dom. On pokazuje put i vodi, dakle liderstvo je svojstveno muškom principu.

Ovo su generalne postavke. Svako od nas ima u sebi i muškog i ženskog principa. Kada upoznamo sebe, koje su naše generalne postavke, onda možemo da se nadograđujemo i rastemo na više nivoe. Ovo je osnova koja bi trebala da se uči u osnovnim školama kako bi deca upoznala svoje biće.

Kada je žena snažna, zaista snažna?

Kada se porađa, kada ostane bez muža sa detetom, kada mora da preuzme ulogu oca. Snažna je kada drži porodicu na okupu, snažna je kada drži moralne vrednosti višeg ljudskog nivoa. Snažna je kada ne sluša i ne podržava razdore, ogovaranja, mržnju i spletkarenja. Snažna je kada je posvećena na zdrav način svojoj deci. Snažna je kada mora da radi, gaji decu, brine o svojim starim roditeljima, kada održava toplinu doma. Snažna je kada silom prilika mora da stane u mušku ulogu i preuzme vođstvo kompanije, organizacije ili politike na ispravan i etičan način. Kada je svesna tradicije i čvrsto je drži i prenosi svojim potomcima. Snažna je kada je puna poštovanja za sve oko sebe a poštovanje je sama duhovnost.

Kada biste imali moć da sprovedete jedno pravilo ili zakon koji čitav svet treba da poštuje, koje bi to pravilo bilo?

Zakon o Ekologiji, koji čuva i neguje prirodu, sve životinjske i biljne vrste, savesno korišćenje resursa iz prirode. Korišćenje zelenih energija koje ne zagađuju okolinu. Zabranila bih masovnu upotrebu mesa i sve mega farme koje pod užasnim uslovima gaje životinje. Napravila bih fabrike reciklaže smeća pa i kućne aparate za reciklažu smeća.

Fotografije potpisuju Jelena Jovanov i Biljana Cincarević.

You Might Also Like...

    error: Content is protected !!