Beograd. Glavni grad. Ne tako glavne face koje misle da su Beogradom dane. Sparina. Vuk sa Vol Strita. Šetajuće iluzije. I jedna osoba u sredini. Koja nosi naočare i kada nema Sunca. Kako bi napravila distancu između stvarnog i nestvarnog. Da bi bila tu i van. Sa kim komunicira, a sa kim ne – pitanje je. Jer svaka priča kako se ispriča, u glavi joj ispari. Pa zašto i pričati priče. Hajde da svi ćutimo i gledamo se. Mnogo ćemo više čuti.
Eh, da puši, zapalila bi. Da joj je stalo, iscimala bi se. Da oseća kao da je budna, ne bi mislila da je sve san. Ali java joj štuca za vratom. Ljudi i dalje pričaju. Svako u ovom gradu ima priču, pomislila je. Ne postoji nijedna osoba koja nije uspešna. Sve kraljevi Univerzuma. I ona, koja da puši – zapalila bi. Koja da je interesuje – dala bi se. Međutim. Ne. Nezavršeni veznici vesnici celine koja sledi. Dok ona samo sedi. Ljudi dolaze i odlaze. S vremena na vreme napravi neki pokret. Čisto da testira stvarnost.
Ona vidi da se ljudi smeju jer bi plakali. Jer ne gleda površno ka gradu. Ona se sa njim ne odnosi. Zato što je u njemu. Divljem zapadu i toplom istoku. Ona samo posmatra. Dok njemu to strašno godi. I grad, kao i ljudi – ne zna više ko je i kome pripada. Ne prija mu što ga vuku za obe ruke, pa je rešio da jednostavno stane. Sve odjebe. Jer, može mu se. Mnogi su pokušali da ga tektonski promene, ali on se ne da. Jer, može mu se. Da bude i ružan i lep. Hej, pa on se nikome nikada ne dodvorava. Tri ne. Čarobnost. Puši crni tompus iz fabrika, pije nepijuću vodu i s vremena na vreme plati jednu malu sa Vode. Jer, može mu se.
Ljudi iz kraja su mu postali neverovatno dosadni. Da poželi da se preseli. On koji je On. Dok svi hoće u njega. Ko da to i treba da se dogodi. Svi bi ono najbolje. On ne zna šta je to što svi žele. Pa im Beograd da ono što najbolje zna. Gužvu, dok puši tompus. Nervozu, dok pije koktel. Jer… Može mu se.
Da je ona kao i on, pušili bi zajedno. Ali ona ne može da zapali jer ne puši. Jer je stara kao i ovaj grad. Gazi ga i oseća nogu na svom licu. I tada su najviše povezani. Nekako su tada jedno.
Iz kosmičkih pogleda – njihov odnos izgleda neobično-čudno-ljubavno. Ne zna se ko je više kul. I kome se više može. Mada ona misli njemu, jer kada poželi – sune kišu da se svi pacovi i super pacovi razbeže. Ona ipak nema tu moć. Mada on misli da ona ima ogromne mogućnosti. Da postoji, a da je nema. Da ne bude zaražena virusom postignuća. I konstantne jurnjave. Dok ona jedina ne želi u njega. Želi da bude pored njega. I zato nemo posmatra. Sve one koje ne vide. Njega. Beograd. Jer, može joj se.
Muzika se menja iz minuta u minut. Dok su ljudske priče na repeat. Pa im dođe da sve malo uzdrmaju. Promene ploču. Neophodni kliše. Slučajući drugarice, slušaju se keve. Slušajući keve, znaju se bake. Gledajući braću, vide se očevi. Razgovarajući sa očevima, gledaju se dede. I tako u krug. Jer Beograd to i jeste. Zbun. Za sve i svakoga uhvaćenog u krugu. Samo se još muzika menja. I zato, sada da puši – ona bi zapalila.
Međutim, samo sedi. U uzavrelom Beogradu. I pije vodu. Klima glavom da joj se ne bi ukočio vrat. A ljudima to daje ohrabrenje da nastave. Lukav je taj Beograd. Ali ona ga zna. Kao što zna i sve isklijalo u njemu. I iskreno, smešno joj je. Koliko priča – a jedna poenta. Nemam pojma otkud ja ovde. Tuše. Nemaš para za psa, pa zato laješ. A da ga imaš, otrgao bi se sa lanca. Dok tvoja mačka skače sa devetog sprata, jer ni njoj nije zanimljivo da te sluša. A ona, organizovani haos, da puši – sada bi zapalila.
Dok oboje znaju da tekst može da ide do beskraja, kao i priče oko njih, oni reše da ga jednostavno ovde preseku. Da se poistovete sa muzikom. I prekinu reči. Bez smisla i reda. Jer, može im se. Da nešto u Beogradu i nema smisla. Da postoji nezavršen projekat. Da nema poente i smeha. Uspeha. Da tekst bude nedorečen. A možda i bez poente za sve koji su je čekali. Jer, može im se. Da bace tekst online. Da niko ne pročita. Da pročitaju svi. Oni su grad. Ne jure, več samo sede. Klimnu glavom. Stave naočare. Izmeste se – ali zato sačuvaju mačku i psa.
Da puši – sada bi zapalila.
A on bi je nazvao svojom ženom.
